Комшић: У БиХ постоје тензије

Босна и Херцеговина има толико премијера, министара, председника, администрације - да на унутрашњем плану "не може да дише", док на медјународној сцени делује смешно, сматра председавајући Председништва БиХ жељко Комшић.

Република Српска 14.07.2013 | 14:25 Босна и Херцеговина има толико премијера, министара, председника, администрације - да на унутрашњем плану "не може да дише", док на медјународној сцени делује смешно, сматра председавајући Председништва БиХ жељко Комшић. У интервјуу Тањугу, Комшић каже да верује да ће се ситуација са "толико натовареном" државном администрацијом ипак променити. "Не можемо да дишемо... имамо премијера, министара, три председника државе… па то је неозбиљно! Замислите када се опустите са колегама, председницима других држава, сви се зезају питајући: 'Па ко си сад ти, а где је онај други, је л' изгубио изборе?' То је, дакле, Дејтонски мировни споразум од три председника до председника ентитета, потпредседника, премијера, министара полиција, ротационих светала, блинкера, пратилаца, трошкова. То је чудо", оцењује. По Комшићевом мишљењу, Дејтонски мировни споразум није дао резултате по питању повратка избеглица и организације "државе са три председника", али има и добрих резултата тог споразума као што су, каже, Оружане снаге. "Да се не заваравамо - простори у БиХ су у рату и након рата ушли груписани. БиХ није више ‘леопардова кожа', како смо је некада звали. У том смислу реализација Дејтонског споразума је доживела потпуни фијаско", навео је Комшић. Оружане снаге, како каже, раде професионално. Раније су то биле три команде и три војске које су медјусобно ратовале. Иако су задржале своје посебности -  Дан Армије БиХ, Дан ХВО илиИ Дан Војске Републике Српске  -  занимљиво је да се они медјусобно посећују и имају једног команданта, рекао је Комшић. "И све остало је могло да буде тако - да се зна ко је глава, а ко реп. Па и на овом месту би могао да буде само један председник, као симбол државе, а не етничке припадности", каже он уверен да ће то време доћи. Комшић, који је председавајућу улогу у Председништву БиХ преузео у уторак, слаже се да у БиХ постоје тензије, али тврди да је то само медју политичарима. У народу, вели, тих тензија готово да нема. "Све оно што прави гужву и једну врсту нереда у држави јесте политичка елита и то није необично за политичаре свуда у свету, али у БиХ то прави проблем… земља никако да искорачи! Свадје  и препуцавања су врло често бесмислена, не видите њихов прави смисао, па помислите да су оне саме себи циљ", објашњава Комшић, иначе, представник хрватског народа у трочланом Председништву. Градјане, прецизира, окупирају социјално-економски проблеми, да ли су запослени или незапослени и да ли им се уплаћује пензијско или здравствено осигурање. Поводом најаве ЕУ да ће, због неиспуњавања преузетих обавеза, редефинисати односе са БиХ, Комшић потврдјује да се већ неко време чују гласови да БиХ мора спровести пресуду у предмету "Сејдић Финци" или ће у противном добити санкције. Коментарисало се, каже, и да уколико та пресуда Европског суда не буде примењена ЕУ неће признати изборе који у БиХ треба да буду одржани 2014. "Наравно, то је смешно. Резултати избора ће бити признати без обзира променили ми Устав или не, али редефиниција тих односа пре свега Брисела и земаља ЕУ према БиХ може се свести на практичније ствари попут ускраћивања приступа европским фондовима и својеврсна дипломатска и политичка изолација изабраних званичника из БиХ", навео је Комшић. Он тврди да државе ЕУ око тога нису баш јединствене, али да, нажалост, шта год да одлуче "проблем у БиХ остаје". Председавајући Председнишва, медјутим, упозорава да осим пресуде "Сејдић-Финци" у БиХ ускоро стиже још једна пресуда Европског суда у случају "Пилав", која је много компликованија и могла би, како каже, да удари у саме темеље "дејтонске конструкције државе" јер се тиче неравноправности припадника конститутивних народа у односу на ентитет у којем живе. "Како год, нама следи период када ћемо морати другачије ствари да посматрамо и у случају пресуде 'Сејдић Финци' и када додје пресуда у 'случају Пилав'… Кад тад предстоји период када ће се политичари и политичке елите у БиХ морати мало другачије поставити према свим тим стварима", каже Комшић инсистирајући на “поштенијем и искренијем приступу" у свему што се у држави ради. "Ми морамо да схватимо да је ово земља и градјана, дакле, нас као појединаца, али и земља конститутивних народа Бошњака, Срба и Хрвата и оних осталих који то нису. Када политичке елите схвате да морају поћи од те чињенице, а не од чињенице ко је шта јамио, јамио… Онда ћемо имати и неки конкретни резултат", навео је Комшић. Говорећи о реформи Федерације, он подсећа да је то америчка иницијатива за коју је у расправи речено да је одлична, којој сви у парламенту аплаудирају зато што је америчка, пошто "Американцима овде мало ко може рећи 'не'". чим свако оде на своју страну, то мишљење се, медјутим, мења па једни траже трећи ентитет, а други укидање свих кантона у БиХ, каже Комшић који такав приступ сматра ирационалним. "Уместо да кажу имамо проблем, морамо решити питање равноправности људи, појединаца, питање једнокоправности народа... свадје и тензије политичара се спуштају медју људе, а онда настају етничке поделе, па се од странаца тражи да буду адвокати и да решавају наше унутрашње проблеме", навео је он. Залажући се за апсолутну равноправност свих градјана у БиХ, Комшић каже да платформа мора бити "сви смо исти", јер је супротан приступ политичара према држави и градјанима БиХ "нефер, непоштен и неодговоран". Комшић, који је напустио СДП Златка Лагумџије након разлаза с њеним лидером, формирао је нову политичку странку - Демократски фронт. Он каже да је у БиХ дошло време за нешто друго и ново, а то је, уверен је, једино могуће наћи медју младима. На старијима је, каже, да младјима не дозволе да се покваре. У Демократском фронту су дозвољене разне фракције, али компромиса, тврди, неће бити око јединства БиХ, њеног територијалног интегритета, евроатлатнских интеграција и једнакости људи и свих народа с правом свакога на слободно исповедање своје вере.