Тачија прогања ратна прошлост

Република Српска 14.07.2013 | 13:18

Премијер /самопроглашеног/ Косова Хашим Тачи желио би да остане упамћен као државник, који има блиске везе са Западом, али га ратна прошлост и даље прогања, иако негира учешће у злочинима, пише лист "Њујорк тајмс".Описујући Тачија, амерички дневник наводи да су га саборци звали Змија и да је важио за немилосрдног команданта, кога су се највише бојали током рата на Косову 1999. године. Бивши команданти такозване Ослободилачке војске Косова и западне дипломате кажу да је Тачи наређивао хапшења, убиства и чистке у редовима побуњеничке војске, да би се отарасио потенцијалних ривала, пише њујоршки лист, те напомиње да Тачи све то негира. Послије рата, заслужан је за демилитаризовање побуњеничке војске, иако су хиљаде Срба, упркос томе, били натјерани да бјеже пред осветничким нападима. Основао је Демократску партију Косова, која је углавном сачињена од бивших герилских бораца. Данас Тачи (45), бивши командант ОВК-а и садашњи премијер /самопроглашеног/ Косова, жели да буде запамћен као државник. У јуну је пристао да постигне договор са Србијом око подјеле власти, што је поздрављено у Европи и САД као тријумф мира и помирења у региону. У Вашингтону и Бриселу подзрављају Тачија као Герија Адамса Балкана, а његово име, како год звучало невјероватно, помиње се као име могућег кандидата за Нобелову награду за мир, наводи лист. Међутим, у Србији, он је и даље изразито негативна личност, која је издавала наређења за хапшења, убиства и етничко чишћење за вријеме рата на Косову од 1998. до 1999. Бивши ОВК командири и западне дипломате за њега кажу да је био суров лидер кога су се многи плашили, што он данас упорно демантује. Тачи у интервјуу за овај лист одбија све те оцјене, истичући да се бори против "насилног непријатеља током рата". Међутим, прошлост га и даље гони, наводи лист и подсјећа да га је Савјет Европе 2010. године оптужио да је предводио трговину људским органима, као и да је учестовао у кријумчарењу хероина и оружја, за вријеме и послије сукоба. Тачи је и те оптужбе одбацио, а косовска влада у то вријеме назвала је оптужбе вриједним презира. У августу 2011. године ЕУ одређује јединицу са специјалним задатком да истражи истинитост тврдњи о трговини органима, и да испита да ли је Тачи био укључен у те операције. Комисија још није открила шта је пронашла. На питање о овим оптужбама, Тачи одговара гримасом на лицу. "Тако нешто се никада није догодило, ми немамо шта да кријемо", каже он, додајући да ће за Косово бити боље да се што прије прича истражи, јер он вјерује у "истину и правду". "Њујорк тајмс" пише да га је амерички потпредсједник Џозеф Бајден назвао "Џорџом Вашингтоном Косова", али да се, упркос томе његова влада суочава са сталним оптужбама за бујање корупције. Тачи је доживио још један ударац у мају, када је ЕУ наредила хапшење седам бивших команданата ОВК због оптужбе за ратне злочине, од којих су двојица његови бивши блиски сарадници, пише њујоршки дневник. И те оптужбе Тачи одбија, тврдећи да су његови људи били само "борци за правду". На мировним разговорима у Рамбујеу, 1999. године у организацији Нато снага, Тачи је оставио јак утисак на Медлин Олбрајт, која је тада била амерички државни секретар. Показао је да је прагматичан, тако што је потписао нагодбу која није успјела да гарантује косовску независност. Преговори су пропали када је Београд одбио да повуче све своје војне снаге, што је довело до Нато бомбардовања. Након што је његова Демократска партија Косова два пута узастопно изгубила на изборима, што је био неочекиван ударац, успио је да опорави слику националног борца, успостављајући тјешње везе са Западом. Напокон је добио на изборима, у новембру 2007. године. Такође је покушао да поврати и мачо репутацију, а недавно су и његови најближи сарадници остали без ријечи када је почео да заговара грађанска права за геј популацију, и то у средини која је позанта по конзервативизму. Поврх свега тога, Тачи је развио љубав према укусним италијанским винима, обожава скијање, а одавно се из камуфлажне униформе увукао у скупа одијела.