Укрстили копља због китова
Аустралија и Јапан, иначе пријатељске и економски снажно повезане земље, укрстиле су копља око лова на китове пред Међународним судом правде у Хагу.
Република Српска
11.07.2013 | 10:30
Аустралија и Јапан, иначе пријатељске и економски снажно повезане земље, укрстиле су копља око лова на китове пред Међународним судом правде у Хагу.
У току је изношење аргумента и доказа пред овим судом по оптужници коју је поднела Аустралија, а која терети Јапан да спроводи лов који представља кршење међународних споразума и угрожава опстанак китова у Јужном океану.
У холандској престоници Хагу у току је необичан судски процес у којем војно-политички савезници и велики економски партнери Аустралија и Јапан воде правну али и медијску битку у вези са ловом на китове у међународним водама Јужног океана.
Иако земља северне полулопте, Јапан највећи део свог лова на китове спроводи на јужној, у водама близу леденог континента Антарктика.
Аустралија је прогласила један део вода у којима се крећу јапански китоловци својом ексклузивном економском зоном, те је од 2008. године почела да шаље бродове чији је задатак да надгледају активности јапанских китоловаца у делу Јужног океана који је уточиште китова.
Ови аустралијски извиђачи снимили су фотографије крвавих сцена које су изазвали револт јавности и узбуркали духове међу борцима за заштиту живодне средине у Аустралији и Новом Зеланду, као она на којој се види како јапански китоловац вуче лешеве мајке и бебе кита.
Незадовољство јавног мнења у Аустралији присилило је владу ове земље да поднесе захтев Међународном суду правде за заустављање лова на китове у међународним водама у Јужном океану.
Јапан је највећи спољнотрговински партнер Аустралије. Земља излазећег Сунца гута између 30 и 40 одсто целокупног аустралијског извоза природног гаса, угља и говедине, а Јапан је и велики купац аустралијског уранијума и других руда, вуне и воћа.
Са друге стране, највећи део електронике, аутомобила и производних машина које јужни континент увози долази управо из Јапана.
Аустралија је половином 2010. године поднела тужбу Међународном суду правде теретећи Јапан да злоупотребљава квоте за лов у сврхе истраживања и тврдећи да нема разлога да се ови гигантски морски сисари убијају да би се проучавали, поготово што су јапански морепловци у протекле непуне три деценије већ усмртили око 10.000 китова, и на тај начин угрозили њихов опстанак.
Према тврђењу аустралијске стране, Јапан је на тај начин тако прекршио међународни споразум који забрањује комерцијални лов и Конвенцију о међународној трговини угроженим дивљим врстама флоре и фауне.
На судском саслушању које је почело прошле недеље аустралијски правни заступници оптужили су Јапан за злоупотребу права на лов у научне сврхе и утврдили да је реч о маскираном лову у комерцијалне сврхе, јер се на бруталан начин убија непотребно велики број животиња чије месо на крају завршава у јапанским ресторанима и супермаркетима.
Јапански морнари вековима лове китове а у модерно доба, Јапан је у току владавине цара Међија крајем 19. века почео организован лов на китове у удаљеним међународним водама како су то чиниле и друге државе.
Међутим, ова далекоисточна земља потписала је 1986. године декларацију Међународне комисије за лов на китове којом се забрањује комерцијални лов на ове крупне животиње, због чега су јапански китоловци били присиљени да своје активности наставе под окриљем научног истраживања.
Наиме, комисија забрањује својим земљама чланицама лов у комерцијалне сврхе, али им дозвољава лов у научне сврхе, те допушта лов у егситенцијалне сврхе домородачким заједницама чији живот традиционално у битној мери зависи од тог меса, као што су Инуити (Ескими) на Гренланду и у Канади.
Јапан се пред Међународним судом правде брани тврдњом да у тој земљи постоји изузетно дуга традиција конзумације меса кита, да је то обичај везан за јапанску културу и да западне земље покушавају да му наметну своје вредности, при чему су необјективне, односно превише емоционалне.
Наиме, јапански представници сматрају да истраживање броја китова показује да они нису угрожена врста, те да су противници лова на китове игноришу објективне чињенице јер су опчињени чињеницом да ове животиње показују извесни облик интелигенције у комуникацији, због чега се западњачки борци за заштиту животне средине склони томе да китове антропоморфизирају, односно доживљавају их сличним људима више него то што они заиста јесу.
Западне државе тако су се упустиле у једну врсту моралног крсташког рада у којем покушавају да цивилизују друге, мада би ера таквих покушаја требала да буде завршена а културна разноврсност прихваћења.
Судско саслушање у Хагу трајаће до 16. јула а пресуда 16 судија међународног суда очекује се у наредних шест месеци.
Велику улогу у привлачењу пажње западних медија на активности јапанских китоловаца у околини Антарктика одиграла је међународна непрофитна организација за заштиту морских екосистема "Си Шепард", чије је седиште у САД и која од 2005. године на овамо физички омета деловање јапанских бродова у Јужном океану.
Она је својим смелим акцијама на отвореном мору и вештим медијским наступима успела да ограничи јапански улов, па су јапански китоловци у 2010. години ухватили само 565 уместо планираних 935 китова, а 2011. експедиција у воде Антарктика је отказана.
Активисти "Си Шепарда" у више наврата покушали су не само да препрече пут, већ и да упадну на јапанске бродове, и том приликом су их засипали киселином и фарбом, услед чега је неколико јапанских морнара било повређено.
Због тога се ова еколошка организација у Јапану доживљава као полумилитантна, криминална група, а снимци акција "Си Шепарда" у јапанском становништву су изазвали отпор и антизападњачка осећања, па и повећали интересовање и потражњу за месом кита које је деценијама постепено нестајало са јапанских трпеза.
Оснивач "Си Шепарда" Канађанин Пол Вотсон ухапшен је пре годину дана у Немачкој под сумњом да је 2002. године усмртио једног костариканског рибара када је, са циљем да га онеспособи, својим бродом ударио у костарикански брод који је ловио ајкуле да би продавао њихова пераја.
Овај инцидент и уопште агресивно деловање "Си Шепарда" према јапанским китоловцима у једном делу јапанских медија Вотсону је донео етикету "екотерористе."
У Токију је 2010. на две године затвора условно осуђен капетан једног од бродова "Си Шепарда" Новозеланђанин Питер Бетјун који је се попео на палубу јапанског китоловца, након што је посаду засуо импровизованим пројектилима који су повредили једног од морнара.
Коментари / 0
Оставите коментар