Грашак чува срце и нервни систем

Данас је широко распрострањена намирница на цијелој планети, мада најбоље успијева у предјелима а влажном и прохладном климом.

Република Српска 09.07.2013 | 09:00

У грашку доминирају угљени хидрати и влакна облика галактана, глукуронске киселине, фруктозе, глукозе, као и других једињења.

Посједује висок садржај протеина захваљујући квржицама у корјену, у којима се налази одређена врста бактерија азотофиксатора (бацтериа радицицола) које вежу азот из ваздуха и претвара га у корисне аминокиселине, а даље у протеине.

Посједује још и масти и лецитин, састојке важне за добро функционисање нервног система. Свјежи плод садржи завидне количине витамина Ц и Е, док се сушењем губе и остају у траговима.

С друге стране, осушени плодови садрже обиље витамина Б1, познатог као тиамин, као и Б2, односно рибофлавин и Б3-ниацин. Ови витамини значајни су јер учествују у метаболизму угљених хидрата, протеина и масти.

Очувању здравља помаже и обиље витамина, минерала, влакана и других корисних састојака. Као изврстан извор витамина К помаже здрављу костију и кардиоваскуларног система. Овај витамин активира остеокалцин који помаже уградњи калцијума у кости, а истовремено одржава нормалну густину крви.

Као извор фолне киселине и витамина Б6 спречава накупљање хомоцистеина, састојка који нарушава везивање колагена у костима, што може узроковати остеопорозу и атеросклерозу.

Грашак посједује и састојке који помажу у превенцији настанка карцинома, гдје посебно мјесто заузима витамин Ц као антиоксиданс. Он штити ДНА од оштећења, помаже организму да се ослободи од токсичних састојака доспјелих из животне средине, појачава имунолошке функције и инхибира, односно кочи стварање канцерогених материја у организму, као што су, напримјер, нитрозамини који се стварају у диму цигарета или роштиља.

У грашку је присутан и бетакаротин, односно витамин А, који помаже у спречавању разних облика карцинома, али и настанка срчаних обољења. Ова намирница је добар извор и гвожђа, минерала неопходног за изградњу крвних ћелија. Иначе, опна грашка садржи тешко сварљива једињења влакана и пектинских материја, због чега се препоручује коришћење осушених плодова у облику брашна или као супа или каша.

У народној медицини брашно грашка користи се и у облику влажних и топлих кашастих облога за лијечење осипа по кожи и чирева. С друге стране, особе које имају желудачне и цријевне тегобе треба да избјегавају осушене плодове, јер они изазивају непожељно стварање киселине и надимање.

Бубрежни болесници такође треба да избјегавају осушене плодове због великог садржаја протеина, али зато без страха могу да уживају у јелима од младог грашка без соли.

Истовремено, због присуства пурина, осушени плодови нису препоручљиви ни за особе са гихтом.

У кућним условима грашак обавезно треба држати у фрижидеру, јер ће само на тај начин бити сачувани сви нутритивни састојци.

Држање на собној температури доводи до хемијских процеса, тако да већ послије неколико сати шећер у грашку прелази у скроб, чиме губи храњиву вриједност.

Приликом куповине треба тражити чврсте и сјајне махуне средње величине, са меканим и зеленим врховима. Заправо, под прстима треба да постоји осјећај као да ће сваког тренутка махуна пући. Ако је могуће, махуну треба и отворити и пробати неколико зрна да би се увјерили у њихову слаткоћу.

Грашак треба куповати на дан спремања, али може да се купи и неочишћен и држи у фрижидеру највише два дана у пластичној кеси.