Кључна примјена споразума Београд-Приштина

Директор фондације Конрад Аденауер у Србији Хенри Боне, оценио је да је одлука немачког Бундестага о Србији резултат отворене комуникације између Берлина и Београда, али да кључ лежи у примени споразума између Београда и Приштине.

Република Српска 08.07.2013 | 10:00 Директор фондације Конрад Аденауер у Србији Хенри Боне, оценио је да је одлука немачког Бундестага о Србији резултат отворене комуникације између Берлина и Београда, али да кључ лежи у примени споразума између Београда и Приштине."Одлука немачког Бундестага о Србији је резултат отворене комуникације између Берлина и Београда која је почела доласком канцеларке Ангеле Меркел у Београд". "Нормализација односа Србије и Косова је тек почела, споразум Београда и Приштине је велики напредак, али кључ лежи у његовој примени", рекао је Боне за лист "Данас" од понедељка". Боне, директор фондације Конрад Аденауер у Србији, која је блиска владајућој Хришћанско-демократској унији (ЦДУ), сматра да најтежи моменат представља то што Бундестаг жели да задржи неометано спровођење споразума с обе стране. На питање зашто се Бундестаг у својој одлуци о додељивању датума за почетак преговора са Србијом није зауставио на томе, него је отишао даље и цео процес преговора везао за однос Србије и Косова, Боне је одговорио да је Немачка једина земља у ЕУ чији парламент, Бундестаг, игра исту улогу као и влада када је реч и одлукама које се односе на Унију. "То те одлуке чини много демократичнијим у односу на друге земље. Очигледно је да су немачки парламентарци своју одговорност озбиљно схватили, јер су директно одговорни својим гласачима који ће веома брзо, у септембру, изаћи на изборе". "Свака одлука Бундестага у изборној години је под лупом јавности. Ставови Немачке и Бундестага о позицији Србије и њеним реформама и у односу према Приштини веома су јасни. Бундестаг је од почетка инсистирао на раду и постизању резултата који се виде на терену, а не на потписима на папиру", истакао је Боне. Боне је додао да је нормализација односа Београда и Пристине на самом почетку, да је почела у Бриселу, али да се "мора завршити у Митровици и осталим локалним заједницама". "За сада су само највиши државни званичници који доносе одлуке с обе стране укључени у то, али на крају људи који тамо живе, али и друштва у обе земље морају да буду укључени". "Шире гледано, оптимиста сам да ће значај питања Косова да се умањује и у Србији и у ЕУ, како односи Београда и Приштине буду постајали нормалнији", казао је Боне. Упитан да ли би могућа промена састава немачке владе могла да утиче на промену става Бундестага, Боне је рекао да ће та одлука бити обавезујућа за нову владу Немачке како год она била састављена. Боне је истакао да је за Бундестаг најважније регулисање свакодневних односа Београда и Приштине на свим нивоима и гаранција да они не могу да блокирају једни друге у међународним односима. "Формално признање, према мом схватању, није неопходно", рекао је Боне, истичући моћ немачког парламента. "Мислим да је постало много јасније у Београду, али и у Бриселу колико је моћан немачки парламент, и у односу на немачку владу. Као грађанин Немачке срећан сам због тога што наши посланици озбиљно схватају расположење грађана и стратешке одлуке". "Ако то не раде, могу да не гласам за њих, што би значило да неће више бити чланови парламента. Та одговорност оних који доносе одлуке према својим грађанима, не само у односу на Србију, даје ми осећај да могу бар мало да утичем на комплексне одлуке на националном нивоу", закључио је Боне.