Република Српска презадужена-укупан дуг 4,6 милијарди КМ

Укупни дуг Републике Српске на крају прошле године износио је четири милијарде и 668,99 милиона КМ, што је у односу на процијењени бруто домаћи производ (БДП) 53,69 посто.

Република Српска 07.07.2013 | 19:59 Укупни дуг Републике Српске на крају прошле године износио је четири милијарде и 668,99 милиона КМ, што је у односу на процијењени бруто домаћи производ (БДП) 53,69 посто.Само у 2012. години повучено је укупно 674,83 милиона КМ кредитних средстава. Стање јавног дуга Републике Српске  на крају 2012. године износило је три милијарде и 770,22 милиона КМ, што је у односу на БДП 43,35 посто. Укупни дуг чини дуг ентитетског буџета у износу од три милијарде и 131,49 милиона КМ, дуг јединица локалне самоуправе у износу од 354,84 милиона КМ, дуг фондова социјалне сигурности у износу од 283,89 милиона КМ, те дуг јавних предузећа и Инвестиционо-развојне банке Републике Српске  (ИРБ) у износу од 898,78 милиона КМ. 'Посматрајући макроекономске показатеље и индикаторе задужености за период 2008.-2012. године евидентно је да је одрживост дуга Српске  на задовољавајућем нивоу' - тврди ентитетска влада у Информацији о дугу Републике Српске  на крају 2012. године, коју ће 16. јула разматрати посланици Народне скупштине Републике Српске. Међутим, понавља се и став да је потребан опрез код даљих задуживања. ' С друге стране, имајући у виду могућу стагнацију БДП-а и прихода Буџета Српске  у условима актуелне свјетске економске кризе, као и то да измирење дугорочних обавеза (проистеклих из међународних уговора, споразума о финансирању, одлука о емисији обвезница итд.) као приоритета, може у већем проценту ангажовати буџетска средства, и даље је потребан опрез при будућем задуживању, у смислу уговарања нових задужења по повољнијим условима, прилагођавања распореда отплате обавеза висини очекиваних прихода у наредним годинама, одабира приоритетних пројеката за које би се Република Српска задужила, избора крајњих корисника који су кредитно способни, те проналажења нових извора финансирања' – навела је Влада Српске у овој информацији. У структури укупног дуга Српске  највеће су обавезе, гледано са аспекта кредитора, према Свјетској банци у износу од 897,05 милиона КМ, Европској инвестиционој банци (ЕИБ) у износу од 481,63 милиона КМ, Међународном монетарном фонду (ММФ) у износу од 316,81 милион КМ, Паришком клубу повјерилаца у износу од 289,45 милиона КМ, Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) у износу од 214,31 милион КМ, Лондонском клубу повјерилаца 166,61 милион КМ, те према осталим кредиторима у износу од 287,29 милиона КМ. Влада Српске  признаје да 'стари дуг', кроз протекли период, има тендицију пада (усљед редовног сервисирања), а 'нови дуг' тендецију раста у укупном спољном дугу Републике Српске, а што је проузроковано новим задужењима, те повлачењем средстава по већ одобреним кредитима у сврху финансирања пројеката чије је спровођење у току. Влада и даље за утврђивање висине задужености користи критериј из Уговора о формирању Европске уније, постигнутог у Мастрихту 1999. године (критеријуми конвергенције), иако је опозиција још раније тврдила да Српска, као мала и привредна слабо развијена, не може да користи та правила развијених земаља, по којима је горња граница укупног дуга у односу на БДП у висини од 60 посто. Ипак, и сама власт у информацији додаје да се почетком 2009. утицај свјетске економске и финансијске кризе одражава на смањење буџетских прихода, раст дефицита и реални пад БДП од три посто, што даље утиче на раст укупног дуга у односу на БДП (44,78 посто). Пројектовала је и да ће се укупни дуг, у односу на БДП, повећавати до 2014. године, када ће, сматрају, почети опадати.