БиХ би могла остати без новца из ИПА фондова

У програму инструмената претприступне помоћи ИПА, од 2007.

Република Српска 06.07.2013 | 18:42 У програму инструмената претприступне помоћи ИПА, од 2007. до 2013. године Босни и Херцеговини је као потенцијалном кандидату за чланство у Европској унији било доступно 660 милиона евра. До краја 2012. године уговорено је свега 235 милиона евра за пројекте, а ако се настави са непровођењем реформи, БиХ ће пропустити прилику да искористи и финансијска средства предвиђена новим приступним фондовима у наредним годинама.Босна и Херцеговина је од 2007. године до данас искористила тек нешто више од 35 одсто укупних средстава предвиђених програмом ИПА 2007.-2013. године. Босна и Херцеговина може користити само двије од укупно пет компоненти ИПА фондова, и то финансијску помоћ у транзицији и изградњи институција, те у регионалној и прекограничној сарадњи. Марина Каваз Сиручић, портпаролка Дирекције за европске интеграције БиХ, каже да је БиХ из ИПА фондова до сада обезбиједила средства за период 2007.-2011. и да је искориштеност тих средстава 61 одсто. „Од 2007. до 2011. године уговорен је 61 посто пројеката, или новачано изражено, 235 милиона еура. То су подаци Делегације ЕУ у БиХ из децембра прошле године. Укупна алокација за овај петогодишњи период од 2007.-2011. за двије доступне компоненте, износила је 438,76 милиона еура.“ Каваз Сиручић додаје да је први услов за добијања средстава из ИПА фондова потписивање финансијског споразума између Европске уније и Босне и Херцеговине. „Финансијски споразум за 2012. је недавно потписан и очекује се да Делегација ЕУ, која у име институција БиХ проводи процедуре набавке и уговарања, са тим крене, док за алокације за 2013. финансијски споразум још није потписан.“ Разлог за недовољно кориштење ИПА претприступних фондова углавном је на политичким елитама и њиховој немогућности да се договоре око заједничких циљева. Примјер њихове неодговорности је и недавна суспензија ИПА средстава намјењених пројектима из пољопривреде и руралног развоја, а разлог је немогућност договора бх политичара око оснивања јединствене државне агенција и државног стратешког плана руралног развоја. „Пет милиона еура је у принципу суспендовано због тога што бх власти нису завршиле припреме за та два пројекта која су била намијењена како би се обезбиједили грантови фармерима у земљи, како би они изградили своје капацитете и да би се могли имплементирати фондови Европске уније“, казао је портпарол Делегације ЕУ у БиХ Зора Станић. БиХ талац политичких игара А да је Босна и Херцеговина талац политичких игара владајућих структура мишљења је и делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Коштарац: „Многи од ИПА пројеката нису повучени или нису реализовани управо због тога што нису били претходно усаглашени. Наравно, свему томе је придодата одређена политичка нота свему томе, тако да имамо значајно мало повучених средстава.“ Бранислав БореновићБранислав Бореновић Владајуће структуре на државном нивоу неповлачење одобрених средстава углавном правдају недовољним бројем квалитетних кадрова који би на прави начин направили пројекте према условима које прописује ЕУ. Међутим, Бранислав Бореновић, потпредсједник опозиционе Партије демократског прогреса каже да је одговорност на лидерима шест најјачих партија у БиХ. „Они имају механизме, имају министарства, имају министре, имају институције и треба да раде свој посао за који су добили мандат да раде. Искључиву кривицу за то сноси владајућа шесторка, тј. скупштинска већина која је формирана на бази договора како функционише Савјет министара и наравно, све те институције које су именоване од владајуће структуре.“ Високи представник у БиХ Валентин Инцко сматра да је вријеме да бх политичари приону на посао. „То је велика одговорност политичара. Европска унија неће убудуће аутоматски давати новац, то је до ње, наравно, али ипак треба да се испуне неки услови, и то што брже – то боље.“ Невладин сектор, за разлику од бх институција, без проблема добија средства из ИПА фондова. Директор Омладинског комуникативног центра, Саша Марковић, каже да Европска унија има строгу контролу трошења средстава на пројектима финансираним из ИПА фондова, те да је то један од разлога што владајуће структуре на бх нивоу не посежу активно за тим средствим. Они више преферирају кредитна средства која нико не контролише. „Ако већ добијемо новац, онда га не можемо трошити онако расипнички, него се морамо понашати строго према оним приоритетима које смо дефинисали пројектима. Још гора ситуација је та што онда представници институција, избјегавајући фондове који су неповратни, улазе у различите кредитне аранжмане, што значи да ће то неко морати вратити, не само тај дио новца него уз све оне камате и све што иде уз тај кредит.“ Европска комисија припремила је нови концепт ИПА од 2014. до 2020. године, а умјесто досадашње двије, Босни и Херцеговини ће бити доступно пет компоненти. Да би добила средства, БиХ мора развити секторске стратегије у области саобраћаја, енергетике, правосуђа, пољопривреде и друге, а питање је да ли је то уопште могуће с обзиром на укупан однос бх политичара према евроинтеграцијама.