БиХ опет при европском дну

БиХ је једна од најмање иновативних земаља у Европи и посљедња је у региону, према новом глобалном индексу иновација Свјетске организације за интелектуално власништво (WИПО) и водеће међународне школе бизниса ИНСЕАД.

Република Српска 05.07.2013 | 20:37 БиХ је једна од најмање иновативних земаља у Европи и посљедња је у региону, према новом глобалном индексу иновација Свјетске организације за интелектуално власништво (WИПО) и водеће међународне школе бизниса ИНСЕАД.Према резултатима истраживања иновативности за 2013. годину, БиХ се на глобалној листи WИПО-а попела за седам позиција у односу на прошлогодишње рангирање и заузима 65. мјесто међу 142 анализиране земље свијета. Иновативни потенцијал је процјењиван, између осталог, на основу квалитета образовања, нивоа знања, људских ресурса и истраживања, ефикасности институција, инфраструктуре, технолошког напретка, те тржишне и пословне софистицираности. Посматрајући европске државе, иза БиХ се налазе само Украјина на 71. мјесту и Албанија на 93, док су све земље са простора бивше Југославије далеко иновативније. Предводи их Словенија на 30. мјесту, коју слиједе Хрватска на 37, Црна Гора на 44, Македонија на 51. и Србија на 54. позицији. Као слабости БиХ идентификовани су мали бруто издаци за област истраживања и развоја, низак ранг домаћих универзитета, ниско учешће електронске комуникације, ефекти на околину, понуде ризичног капитала и интернзитет локалног надметања. На ниску глобалну позицију БиХ утицао је и низак увоз високотехнолоших рјешења, те ниво нематеријалне имовине попут регистрације домаћих трговачких знакова у бруто домаћем производу земље (БДП) мјереном паритетом куповне моћи (ППП). Љубиша Пашић, генерални секретар Савеза иноватора РС, каже да се домаће иновације углавном заснивају на ентузијазму појединаца, без адекватне подршке институција, па се резултати своде на узречицу "колико пара, толико музике". "Резултати су сходни ономе што се улаже. Док свјетски просјек улагања у науку и истраживање износи три одсто бруто националног дохотка, код нас износи 0,16 одсто. Суштина није само имати идеју, већ је реализовати, заштитити и омогућити да се од ње живи и развија привреда", истакао је Пашић. Он указује да огромну препреку развоју иноваторства представља недостатак великих индустријских система и генерално слаба домаћа привреда, која није у стању да изњедри масу кадрова, као што је то био случај у бившој Југославији. "Некада су само системи попут 'Чајавца', 'Јелшинграда' и 'Инцела' имали на стотине стручњака са свакодневним иновацијама, чији је рад препознаван широм свијета, а сада се то све своди на појединце који наступају на изложбама", казао је Пашић. Економски аналитичар Зоран Павловић рекао је да се у БиХ не вреднују много достигнућа која су везана за унапређење технологије, а која грађани постижу као иноватори. Према његовим ријечима, ни ресорна министарства не чине довољно да пропагирају та знања и достигнућа иноватора, наводећи да не изненађује оваква оцјена из истраживања. "Треба да схватимо да се економски развој базира на новим технологијама и да само тако можемо ухватити корак са савременим и развијеним свијетом. У противном остајемо гдје смо и сада, на самом дну региона", казао је Павловић. Швајцарска свјетски лидер Швајцарска је и ове године задржала примат у погледу иновација, а за њом слиједе Шведска, Велика Британија и Холандија. На петом мјесту нашле су се САД, на шестом Финска испред Хонг Конга, Сингапура, Данске и Ирске. Иако се на листи најиновативнијих нација углавном налазе земље са високим примањима, све више су заступљене и земље са ниским и средњим дохотком, као што је Кина, која се нашла на 35. мјесту, затим Костарика, те Индија и Сенагал, који дијеле 66. позицију. Истраживање је показало да, упркос економској кризи, иновативност у свијету није угрожена, и то захваљујући њиховом развоју на локалном нивоу. Земље региона по иновацијама 30. Словенија 37. Хрватска 44. Црна Гора 51. Македонија 54. Србија 65. БиХ 93. Албанија