Стечај угасио 50.000 радних мјеста

Буџет РС и фондови нису наплатили око 128 милиона КМ својих признатих потраживања током стечајних поступака, у којима је око 50.

Република Српска 04.07.2013 | 11:38 Буџет РС и фондови нису наплатили око 128 милиона КМ својих признатих потраживања током стечајних поступака, у којима је око 50.000 радника остало без посла.Ово се, између осталог, наводи у ревизији учинка стечајних поступака у РС који су вођени 2008, 2009. и 2010. године и додаје да у правилу током стечаја буду наплаћене тек око четири петине укупних потраживања повјерилаца. "Унутар јавног сектора призна се око 85 одсто, а наплати тек око 10 одсто пријављених потраживања. Степен наплате три највећа повјериоца из јавног сектора износи око десет одсто пријављених потраживања", наводи се у налазу о ревизији учинка. Пасивност јавних институција и предузећа, непостојање система праћења платежне неспособности привредних субјеката, непокретање стечаја у законским основама и неуређена документација само су неки од проблема на основу којих је Главна служба за ревизију јавног сектора закључила да ефекти стечајних поступака нису у функцији задатих циљева, односно да предузећа стечајем нису спасена, већ ликвидирана. "Од почетка 2008. до средине 2011. године покренуто је 420, а закључено око 370 стечајних поступака. Укупан број активних предмета на годишњем нивоу кретао се између 450 и 570 предмета. Од доношења Закона о стечајном поступку око 50.000 радника остало је без посла, а у оквиру Програма за социјално збрињавање радника који су у процесу приватизације, стечаја и ликвидације остали без посла Влада РС је од 2008. до 2010. године издвојила око 55 милиона КМ", истиче се у налазу ревизије. На основу ових података ревизија је закључила да Влада РС и њене институције нису усмјерене на остварење задатих циљева и на отклањање узрока описаних ефеката, већ на ублажавање негативних посљедица стечаја. Душан Ковачевић, потпредсједник Удружења стечајних управника РС, каже да највећу одговорност за неуспјели стечај и слабу наплату својих потраживања сносе институције РС, прије свега Пореска управа РС. "Под хитно морају бити направљене нове форме на који начин ће се правити стечај. Када се дође у стечај, долазимо у привредна гробља која не вриједе ништа и нешто што је било 25 до 30 милиона можда вриједи пет-шест милиона КМ", казао је Ковачевић. Према налазима ревизије, стечајеви у РС трају од једног дана до чак седам година, а сваки 50 стечај резултира реорганизацијом и оживљавањем предузећа, што је на неки начин и циљ стечајних поступака. "Да би умањила негативне посљедице стечајних поступака, односно спријечила продају имовине великих предузећа у бесцијење и оживјела њихове капацитете, Влада РС је купила 22 предузећа у стечају, за шта је из буџета РС издвојено око 65 милиона КМ", наводи се у ревизији учинка стечајних поступака у РС. У извјештају се истиче да је у пракси било случајева да су предузећа била платежно неспособна и по неколико година, а да стечајни поступак није покренут иако закон каже да онај ко 60 дана не извршава своје обавезе треба да буде у поступку стечаја. "Мјере које проводе институције надлежне за стечај треба да буду међусобно координисане и засноване на поузданим и свеобухватним информацијама и анализама као и узајамној сарадњи", наводи се у ревизији учинка. Како се истиче, изостанак реакције надлежних доводи до гомилања обавеза и опадања вриједности предузећа.