Месић: СФРЈ је могла бити чланица ЕУ

Бивши предсједник Хрватске у два мандата и посљедњи предсједник Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике (СФР) Југославије Стјепан Месић рекао је у ексклузивном интервјуу за агенцију Анадолија <а хреф="хттп://www.

Република Српска 04.07.2013 | 08:45 Бивши предсједник Хрватске у два мандата и посљедњи предсједник Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике (СФР) Југославије Стјепан Месић рекао је у ексклузивном интервјуу за агенцију Анадолија како је Југославија 90-их, уочи крвавих ратова и агресије, могла постати чланица Европске уније (ЕУ), али да је то својом политиком спријечио бивши предсједник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић. Коментаришући изјаву лидера Републике Српске Милорада Додика да када се "сјећа земље која се звала Југославија" обавезно долази мисао и питање "шта нам је ово све требало када смо могли као таква заједничка земља да уђемо у ЕУ", Месић је потврдио да је СФРЈ заиста могла постати чланица ЕУ. "Јасно да смо могли. Будући да са оним моделом федерације Југославије нитко није било задовољан, требало је постићи нови политички договор. То је значило, ако не може федерација, онда може конфедерација на рок од три до пет година, а након тога, ако видимо да ствари функционишу, можемо ми пролонгирати конфедерални уговор. А ако не, сватко иде својим путем. А циљ је Европа. То се могло. Међутим, Милошевић није хтио ни федерацију, нити конфедерацију. Он је желио на рушевинама Југославије створити велику Србију! Варао је свијет да се бори за Југославију јер је на тај начин добивао међународну подршку, а Србе је варао тиме да ће сви  живјети у једној држави. То све скупа је за нас било трагично. То је све скупа завршило катастрофом", нагласио је Месић за агенцију Анадолија. Два дана послије уласка Хрватске у ЕУ, Унију која је била лајтмотив његове укупне политике у процесу демократизације Хрватске, Месић је истакао да је његова земља испунила услове и стандарде и да је подлога за будућност сада ту. "Сада треба остваривати нову политику, нове односе. Треба се, дакле, сада ангажирати на великом захтјевном тржишту. То је једно. Друго, механизми морају функционирати у складу са критеријима који су у ЕУ. Јер, то је, ипак, први корак за европско уједињење. За нас то није прича ријешена, посао није довршен, док год југоисток Европе не буде у Европи. Јер Европа се мора удружити, то је наша судбина. Само удружена Европа може бити играч, фактор у данашњом свијету", поручио је Месић. На констатацију како су аналитичари примијетили да га у хрватској јавности помало изолирају у вези с причом о уласку Хрватске у ЕУ, те да се много више истичу заслуге бившег предсједника Фрање Туђмана, Месић се сложио, али не зна зашто је то тако. "Ја сам обавио свој дио који је требало. Али, знате, послије једног успјеха пуно њих се јавља за заслуге. Полазим од тога да смо обавили што је требало. Ми смо тек 2000. године започели процес еуропеизације. Довољно вам је рећи да је на спровод Туђману дошао само један шеф државе. Тад нитко из Европе није дошао, једино предсједник Турске Сулејман Демирел, и то због тога што је, ипак, требало осигурати помоћ која је ишла Босни и Херцеговини преко Хрватске. Да, ми смо отворили те процесе. Отварали смо се према Европи, регији и враћали смо се натраг у онај процес гдје смо некада били. Враћали се на тржишта која су некада била хрватска тржишта преко Југославије", одговорио је Месић. Упркос различитим оцјенама,  па и онима да је проширење Европске уније на Балкан "заборављени пројект", Месић тврди да југоисточни дио Европе неће бити изолован. Говорећи о региону, Месић је оцијенио како је "Косово сада техничко питање". "Питање је само како то помало изводити. Јер Косово има све своје елементе државности, има признање, оно може функционирати и има међународну легитимацију. Србија је, потписујући уговор са Приштином, то политичко питање претворила у техничко питање. Проблем је, ја поново тврдим, БиХ јер ту међународна заједница мора помоћи да се искључе из политике сви они елементи који не признају Босну и Херцеговину", нагласио је Месић. Упитан хоће ли Србија на таласу уступака за Косово бити ускоро примљена у ЕУ, политички ветеран је одговорио: "Србија мора, такођер, испунити увјете, остварити стандарде и укључити се у ЕУ, јер је то њезина судбина. Најбитније је да је у Србији дошло до квалитативне промјене, а то значи да су схватили да се границе не могу мијењати. Границе су задане, архитектура наших простора је довршена. Треба отварати границе, треба сурађивати са сусједима, а не планирати проширење својих граница", закључио је Стјепан Месић у интервјуу за агенцију Анадолија.