Трновит пут до приватног предузећа у БиХ

Регистрација фирме у БиХ траје око 40 дана.

Република Српска 03.07.2013 | 17:04 Регистрација фирме у БиХ траје око 40 дана. Према оцјени међународних институција, процедура регистрације је комплицирана и скупа што ову земљу сврстава на дно европске љествице по развијености малог бизниса.Иако се при регистрацији предузећа сусрео са низом непредвиђених околности и проблемима на чије рјешење није могао утицати, Мухамед Каровић из Сарајева сматра да фирму у БиХ ипак „није тешко регистровати“. Подсјећа да је за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу (д.о.о.) потребан почетни капитал од око 2.000 КМ, одговарајућа документација и „доста добре воље и стрпљења“. Указујући на нелогичности у процесу регистрације, Каровић истиче да плаћање дажбина почиње и прије окончања цјелокупног процеса. „Држава тражи да се према датуму издавања судског рјешења о оснивању фирме постави директор и да се од тог датума држави почну плаћати дажбине, а тек на основу судског рјешења о оснивању фирме добијамо печат и набављамо преосталу документацију потребну за завршетак процеса регистрације“, каже Каровић. Регистрацију је боље препустити адвокатима? Иако је процедура регистрације предузећа у БиХ протеклих неколико година поједностављена, покретање приватног бизниса у овој земљи још је комплицирано. Цјелокупан процес, од пријаве за упис у судски регистар и давања изјаве о оснивању фирме, преко набавке разних потврда и увјерења, до плаћања такси и коначне објаве у службеном листу, може бити мукотрпан. Процес је детаљно описан у пројекту Владе Федерације БиХ под називом „Кратки водич о подузетништву и начину регистрације пословних субјеката“ гдје се, између осталог, препоручује да је регистрацију д.о.о. „у већини случајева боље препустити адвокатском тиму“. У ентитетским агенцијама за развој малих и средњих предузећа тврде да је процедура данас много једноставнија него раније. Слободан Марковић из Агенције за развој предузећа у Републици Српској (РС) сматра да би она могла бити додатно поједностављена. "Кад је ријеч о судовима, ту је често проблем некомплетна документација или недостатак документације, а има и појединих судских захтјева за које ми сматрамо да би могли бити избачени из процеса регистрације“, каже Марковић. Малер који кошта „Процес додатно може закомплицирати неодговорна администрација“, каже за Деутсцхе Wелле Мухамед Каровић, у чију је документацију уписана погрешна адреса сједишта предузећа. „То је можда био само малер, али малер који кошта. Вратио сам суду документацију, а они су исправили грешку само на једном мјесту. Након три дана поново се враћам у суд гдје су ми рекли да је суткиња која је потписала рјешење на семинару, тако да сам морао чекати још четири до пет дана да се она врати“, каже Каровић. Мухамед Каровић је један од оних који, упркос проблемима, нису одустали од намјере да покретањем приватног бизниса креирају властиту судбину. Допринос је то и развоју тзв. мале привреде која би, како истичу експерти, требало да буде темељ развојних потенцијала ове земље. Наравно, уколико власти осигурају услове за успјешан развој подузетништва у БиХ.