Прокоцкана шанса за враћање имовине

Уласком Хрватске у ЕУ за Републику Српску је вјероватно за сва времена изгубљена шанса да покуша вратити барем дио имовине коју су државна предузећа имала на њеном простору.

Република Српска 02.07.2013 | 10:25 Уласком Хрватске у ЕУ за Републику Српску је вјероватно за сва времена изгубљена шанса да покуша вратити барем дио имовине коју су државна предузећа имала на њеном простору.Подсјећања ради, "Независне" су 2011. отвориле тему о овој имовини, а Влада Републике Српске је тим поводом одржала и посебну сједницу посвећену имовини РС у иностранству. С обзиром на то да од сада РС на другој страни преговарачког стола, осим Загреба, има и Брисел, већина саговорника које смо контактирали сматра да је скоро немогуће да РС избори њено враћање. Урош Гостић, посланик СНСД-а у Народној скупштини РС, који је међу првима покренуо питање враћања те имовине, упозорава да би уласком Хрватске у ЕУ том питању требало приступити озбиљније. "Мислим да смо изгубили доста времена. Ова ситуација не иде у прилог ни Хрватској, јер ти објекти су фактички девастирани и пропадају па ни они не могу ништа урадити с њима. ИРБ Републике Српске има каталог те имовине и треба наставити радити на томе, без обзира што је Хрватска у ЕУ", сматра Гостић. Зоран Ђерић, предсједник Клуба ПДП-а у НС РС, истиче да је то питање требало ријешити билатерално између Републике Српске и Хрватске, а не чекати да Хрватска ојача своју позицију чланством у ЕУ. "Од 1999. године, кад је та имовина укњижена као подбиланс и прешла у власништво Српске, било је довољно времена да се то ријеши. Мислим да ће то сада практично бити немогуће урадити", навео је Ђерић. Петар Ђокић, предсједник СП-а, слаже се да ће сада за Српску бити много теже, јер ће Хрватска имати јачу позицију, али да Република Српска не треба да одустане да потражује своју имовину. "Без обзира на то што је Хрватска стекла нови ојачани статус, право на својину не може бити поништено било којом другом врстом додијељених права", навео је он. Истакао је да је ФБиХ пропустила шансу да склопи споразум о специјалним и паралелним везама с Хрватском, што би олакшало рјешавање ове имовине и Републике Српске. "Ми спорова те врсте са Србијом немамо, јер смо преко специјалних веза то питање раније и рјешавали", рекао је Ђокић. Миладин Станић, посланик СДС-а, сматра да Српска више ни нема имовине у Хрватској, јер је, како тврди, сва продата на незаконит и криминалан начин. "Велико је питање шта је уопште остало од тога. Ови на власти би знали шта би с тим кад би то могли ријешити за своје потребе, али нису способни да то ураде за општи интерес", навео је Станић. Споменка Стевановић, предсједник Клуба посланика ДНС-а у НС РС, истиче да је сада пуно теже, али да ипак још није све изгубљено за Републику Српску. "Нажалост, мислим да је Српска у вези с тим питањем била врло аљкава. Није реаговала на вријеме кад се могло нешто урадити, пустила је да се та имовина девастира, препродаје, да се изгуби траг документације и свашта уради. Већи дио имовине није ни евидентиран. Питање је шта је још од тога остало", навела је Стевановићева. Гојко Васић, директор Полиције Републике Српске,  је рекао да процјењује да имовина Српске у иностранству вриједи неколико стотина милиона марака, те да је полиција до сада поднијела извјештаје против 30 лица за незакониту продају те имовине, чиме је начињена штета од око четири милиона марака. Конкретно, у Хрватској су у питању одмаралишта, пословни простори, складишта некадашњих државних фирми, бензинских пумпи...