Чекајући на вратима Европе

Поводом уласка Хрватске у Европску унију, новинари агенције "Анадолија" су направили истраживање о временском периоду који би био потребан појединим земљама да дођу до пуноправног чланства у овој највећој међудржавној организацији на свијету.

Република Српска 30.06.2013 | 13:35 Поводом уласка Хрватске у Европску унију, новинари агенције "Анадолија" су направили истраживање о временском периоду који би био потребан појединим земљама да дођу до пуноправног чланства у овој највећој међудржавној организацији на свијету.Према резултатима истраживања, БиХ и Турска су земље које су највише времена провеле на путу према Бриселу и још увијек нису постале пуноправне чланице те организације. Турска је земља која увјерљиво најдуже чека на вратима Европе, односно Турци чекају 54 године у реду да уђу у ЕУ, јер су 1959. године поднијели службени захтјев за улазак у тадашњу Европску економску заједницу (ЕЕЦ). Турска је у децембру 1999. године службено призната као земља кандидат, док је преговоре о чланству са ЕУ започела у октобру 2005. године, као што је случај и с Хрватском. Међутим, ни након осам година преговора о чланству, Турска није успјела ући у ЕУ заједно са Хрватском. Исто тако, Турска већ 14 година има статус земље кандидата и чека у реду за Брисел. Након Турске, БиХ је сљедећа земља која најдуже чека на чланство у ЕУ, након што је у јуну 2000. године на самиту у Феири призната као земља потенцијални кандидат за чланство у ЕУ. Тачније, БиХ као земља потенцијални кандидат већ 13 година чека да прво добије статус земље кандидата, како би, након тога, могла постати чланицом ЕУ. С друге стране, Хрватској је требало око пет година и осам мјесеци да потпише уговор о приступању у ЕУ. Наиме, Хрватска је отворила преговоре с Европском унијом 3. октобра 2005. године, док је посљедње поглавље затворила у јуну 2011. године, кад је и одлучено да ће у јулу 2013. године постати чланица ЕУ. Надаље, Србија је статус земље кандидата за чланство у ЕУ стекла одлуком Европског вијећа 1. марта 2012. године. Тако је Србији требало мање од 12 година да од земље потенцијалног кандидата, који је добила у јуну 2000., постане земља кандидат. Србија је, уз Македонију, Црну Гору и Турску, једна од четири земље кандидата за чланство у ЕУ. Односи између Црне Горе и ЕУ успостављени су у јулу 2001. док је та земља била у саставу тадашње државе Србије и Црне Горе. Црна Гора је у мају 2006. године прогласила независност те је након спроведених реформи у децембру 2010. добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Преговори о приступању Црне Горе у ЕУ почели су 29. јуна 2012. године. Македонија је започела приближавање ЕУ 2000. године, док је статус земље кандидата добила у децембру 2005. године, што значи да је тој земљи требало око пет година да постане кандидат за чланство у ЕУ. Према препоруци Европског вијећа, ова земља би ускоро могла започети преговоре о чланству у ЕУ. Албанија је, заједно са осталим земљама из регије, у јуну 2000. године добила статус земље потенцијалног кандидата. Иако још увијек није добила статус кандидата, Европска комисија је у новембру 2012. године предложила да Албанија добије статус земље кандидата за чланство у ЕУ, ако спроведе преостале реформе. Група од десет земаља - Чешка, Естонија, Кипар, Латвија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија и Словачка, које су ушле у ЕУ у мају 2004. године, на то приступање су чекале између четири и шест година. На примјер, Словенија је у март 1998. године започела преговоре о чланству у Европској унији и након успјешно спроведених политичких, економских и правних реформи та земља је у мају 2004. године ушла у ЕУ. Словачкој су требале четири године да постане чланица ЕУ, након што је у марту 2000. године започела службене преговоре о чланству, које је та земља окончала у мају 2004. године. Румунија и Бугарска су почеле преговоре о чланству у ЕУ 15. фебруара 2000. године те су обје 25. априла 2005. године потписале Споразум о приступању према којем су, 1. јануара 2007. године ушле у ЕУ, што значи да им је требало око пет-шест година да испуне потребне реформе за пуноправно чланство у ЕУ. 80-тих година су се тадашњој Европској заједници прикључиле Грчка, Португал и Шпанија и то након само неколико година преговора о чланству. Грчка је постала чланица у јануару 1981. године, што је само шест година након подношења захтјева о чланству. Шпанија и Португал су у Европску заједницу ушле у јануару 1986. године, док су службени захтјев за чланство у тој заједници поднијели 1977. године.