Отворено писмо Жељки Цвијановић

Прије сто и неколико гратис дана на нашој политичкој позорници се, као сунчев сјај, појавило неопходно освјежење у облику жене – Маршала, чија су размишљања и одговорност требала да промијене слику и карактер представе коју је годинама кројила уштогљена мушка гарнитура, халапљиви и досадни политички љаксафони навикли на стална препуцавања, пљувања, афере, криминал и сирови примитивизам.

Република Српска 28.06.2013 | 11:10 Прије сто и неколико гратис дана на нашој политичкој позорници се, као сунчев сјај, појавило неопходно освјежење у облику жене – Маршала, чија су размишљања и одговорност требала да промијене слику и карактер представе коју је годинама кројила уштогљена мушка гарнитура, халапљиви и досадни политички љаксафони навикли на стална препуцавања, пљувања, афере, криминал и сирови примитивизам. Изненада смо се понадали да то некако мора изаћи на добро. Одисала је сигурношћу, обећала да ће се држати јасног реформског курса, стратешка планирања  комбинирати са одређеним мјерама које ће имати циљане ефекте, јавно кориговати грешке и тиме контрирати популистима. Али, не лежи враже, импулсивних сто дана Владе више подсјећају на Маркесових 100 година самоће у којима је све могуће, логично, дозвољено и објашњиво. Као на Титанику – цури на све стране, али ником се не напушта палуба – јер их је страх да капетану ДоКуку кажу истину, пошто им се може десити да их баци са палубе без појасева за спасавање. Очигледно је да период „нове диктаторове потрчкалице“ фактички обиљежава снажан притисак републичкосрпске клијентелистичко- политичке елите на институције система и жеља да партија надвлада државу. Суочени смо са огорченим странчарењем, суочавамо се са идејом да је прихватљиво рећи и учинити било шта, суочавамо се са силама које нам не допуштају да будемо онакви какви бисмо жељели да будемо. Фора је у томе да режим не жели да мијења правила игре гдје је све допуштено, како би имали због чега да нас растежу као „далапе“. Импулсица вергла исте клишеје и испољава фанатизам и засљепљеност намазанцем из Лакташа који нас упорно увјерава да ова балканска крчмица има кредибилитет још од времена када се, за разлику од мусаве Европе, јело златним виљушкама. Шатро! И кредибилитет и виљушка. Драга наша наставнице, Република Српска гори. Ви нисте запалили ватру, али је распирујете. Ваши наступи све више личе на Сеинфилда, ради се ни о чему, свакодневно верглате исте фразе и изјаве са картица, умјесто да говорите о конкретним приједлозима. Бојим се да сте изгубили смисао за оријентацију и осјећај равнотеже и зато немате одговор ни на једно питање. Као примјеран ученик од ове државице настављате да правите самопослугу – све је на продају. Али по коју цијену? Елегантно заговарате политику штедње,а то је срамотно. Требали би знати да ко штеди у кризи погоршава кризу. „Штеди када имаш, да би имао у нужди. А ако штедиш у нужди – е, онда си готов.“ Оно што мене занима није шупље верглање и демагошка наклапања, него зашто Ви не помогнете и себи и нама и не кажете нам лијепо докле ћете нам бацати хрпе бодљи у лице и држати нас на узди као пијано јаре.Да би се макар нешто од онога што се догађа могло разумјети нема потребе трошити вријеме и енергију на трагање за чињеницама и њихово упоређивање. Наше је животно искуство такво да посједујемо интуицију која нас ријетко изневјерава. А у нама је већ одавно и стабилно увријежена представа о томе да је ваша власт најподлија, најнечовјечнија и најлажљивија паклена творевина која грађане сматра другоразредном сировином. Од почетка сте безгранично лагали, с надахнућем и с разблудним уживањем. Ви знате да лажете. И ми знамо да ви лажете. И ви знате да ми знамо да ви лажете. Али режиму престају да вјерују и они који су лагали и они који су их слушали. Черчиловски став о крви, зноју и сузама и поновно чекање привредног опоравка само плаши људе и не улива им наду. Говорим о политици која нам говори шта мора да мислимо, говорим о бруталном удару  на елементарну логику и здравље мозга, које је, додуше, прилично упитно, након вишегодишњег јебовања од сваке будале која се дочепа власти. Узвишеност званичног положаја је погубна за интелектуалну прецизност. Можете данима верглати „исте мудре мисли“, а да вам нико не каже да нисте импресивни и да сте потпуно погријешили. Ми споља морамо да урадимо све што можемо да разбијемо ту чауру, а исмјевање је свакако корисна техника. Зато и не чуди најновији графит неког шерета, на зиду преко пута зграде Владе:  „У сосу сам!“ – Потпис: Чуфтица-Импулсица. Нема дилеме, графитоман је мислио на Вас – а објективно и јесте у сосу. Сами сте пристали да Вас Чувар Српске ували у један погубан и морбидан политички пројекат зла и деструкције, а он остане некажњен и заштићен попут бијелог медвједа. Узимајући све у обзир и пристојности ради, добро би било импулсивно вас оставити на миру и фактички дозволити да сами са собом носите бреме ове своје негативне епизоде, али под условом да је и сами тако доживљавате. Искрено, сумњамо да чете престати верглати Минхаузенове бајке за малу дјецу и читаоце Гласа Српске. Ви не радите оно што желите или што би требало, јер размишљате шта ће Он мислити или рећи. Зато су ваше ријечи само напад на мисли немислећих. У таквој амосфери и неки недобронамјерници неоправдано спекулишу да сте на мјесто „министра за нешто“ устоличени само да би, као наставница енглеског језика, дио знања пренијели на Екрема, да се не брука док хрли по свијету на путу у наше боље сутра. Али, мало сутра. Месар је, што кажу љевчани, до'итио само до „миш маус – кућа хаус“. Они најзлонамјернији кажу да ни Ви нисте, на релацији Теслић - Прњавор – Бањалука, били имуни на сумљиве станчиче, кућице у цвијећу, зелене новчанице…, и да зато морате толерисати мајмунарије политичких тукаца, препредењака и паразита у „својој“ влади. Свашта се прича и искрено вјерујем да су то смјешне и шупље приче, јер као просвјетни радник морате имати потребно самопоштовање и не треба Вам хљеба преко погаче. Зато смо се непријатно изненадили слушајући Ваше небулозно и жалосно верглање о оркестрираној кампањи која нема везе са јединственим матичним бројем грађана, „талачкој кризи“ и „државном удару“, са циљем да се криза пренесе у РС. Као да нам није доста један Додик, него морамо грбачити и „Додика у сукњи“. Вас треба да занима како да живимо у нормалној Републици Српској, без будаластих фраза, бесмислених идеја, шупљег верглања и макар мало, људски и достојанствено. Покажите и докажите како вам је стало. Не настављајте истим смјером. Шта вас брига јесу ли Хрвати аутохтони народ или су Муслимани поријеклом са Марса. Сви знамо да је Босна и Херцеговина заустављена у заборављеном времену  и простору, да је то један велики, замрачени, заостали, сиромашни и безнадни гето. Па каквој би будали, усред таквог свеопштег расула и безнађа, била потребна бљутава и покварена сеоска варалица Калабић, који не би могао успјешно водити ни удружење пчелара, или окречена нарикача Пандуревићка, од које и патка има већи коефицијент интелигенције, или Милина ударна песница Мајкићка, која к'овашарска мечка само скакуће Лијевчанско коло… Нема ту ни п од чке. Боли њих ђока за народ и Републику Српску, размишљају само о трајању свог мандата,  о асвалтирању своје селендре и о томе да ли су им дјеца, браћа и сестре, шурјаци и снаје, љубавници и љубавнице уваљени у јавна предузећа и којекакве управне одборе. Малецке су разлике међу њима. Они такође малецки, к'о амебе се само дијеле и множе. Једино што можемо да добијемо од тих микроорганизама је нека тешка депресија. У отвореном писму Предсједнику свих предсједника смо му добронамјерно сугерисали: „Врати Сњежаниној маћехи њено огледалце и суочи се са стварношћу.“, али он упорно,  „к'о слон у стакленој башти“, њему својственим цинизмом и примитивизмом, показује да не воли овај народ. Он народ презире. Зато и живимо у друштву које је срушило морални поредак, у друштву које је остало без људских својстава, у друштву без идентитета. Чека нас период индуковане агоније и бурно револуционарно вријеме. Суочите се са реалним стањем и преузмите ницијативу. Немојте више чекати, отресите с рамена лажове и незналице, не пружајте подршку онима који промовишу лажне култове и иконе. Не дозволите да Вас оптуже да сте „Жена која је појела Ивицу и Марицу!“ Када дође стани-пани, боље је стати него пасти. Успоставите владајућу контролу ситуације, ослободите се Милине наркозе, гардеробно се поновите, извучете трепавице, изненадите се кармински и штикласто се подигнете! Јер, како каже Булдожер: „Жене су украс природе. Жене су женствене.“   Војислав Ерцег Покрет за промјене