Бундестаг даје “зелено свјетло” Србији

Немачки Бундестаг данас ће, како се најављује из редова демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, дати ''зелено светло'' својој влади да на Савету Европске уније гласа за почетак приступних преговора са Србијом.

Република Српска 27.06.2013 | 07:22 Немачки Бундестаг данас ће, како се најављује из редова демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, дати ''зелено светло'' својој влади да на Савету Европске уније гласа за почетак приступних преговора са Србијом. Затим, да се у јануару следеће године одреди датум, у зависности од испуњења плана примене бриселског споразума Београда и Приштине. ''Бундестаг ће сутра усвојити дуго жељено ''зелено светло'' да и немачка влада на Савету ЕУ 27. и 28. јуна може у основи дати сагласност за почетак приступних преговора са Србијом. Пре него што приступни преговори могу да почну, треба, ипак, сачекати испуњење плана о имплементацији'''', рекао је председник Одбора за послове ЕУ немачког Буднестага Гунтер Крихбаум Тањугу, износећи став својих демохришћана, најјаче политичке фракције Бундестага, која има 237 од укупно 620 посланика. Крихбаум је истакао је да је тиме поступак за Србију сличан оном у разговорима са Црном Гором, где су, како је навео, есенцијална питања већ раније, пре почетка приступних преговора, била разјашњена, како то не би блокирало процес. Он је, такође, изјавио да оно, од чега у суштини зависи тај пут Србије ка ЕУ, није датум када ће преговори почети, већ је одлучујућа солидна припрема преговора и неуморна политичка жеља. ''Такво једно концентрисање на датуме увек је била једна фантомска дискусија. Одлучујуће је пуно више, једна солидна припрема преговора и неуморна политичка жеља'''', рекао је немачки политичар и нагласио да га је радовало што је Србија у прошлим недељама и месецима тако храбро и одлучно деловала. ''Једно је јасно, да није било тих консеквентних корака у односима са Косовом, ми не би могли сутра да дамо ''зелено светло'', рекао је Крихбаум и нагласио да ''захвалност и признање с тога припада српским представницима владе, ''који су ишли тим путем одлучно и са високим личним ангажманом''. Ово је став демохришћана, на чијем челу је Меркелова, која ће сутра, према краткој најави Бундестага, пред посланицима поднети једну владину декларацију о самиту Савета Европе, 27. и 28. јуна у Бриселу. Меркелова ће, сасвим је извесно, имати оне који другацицје мисле од ње и међу својим коалиционим партнерима, либералима, и опозицијом, али опција о ''зеленом светлу'' је дефинисана. И Ламерт је у свом саопштењу за медије нагласио ''зелено светло'', али и да ће немачки посланици јасно ставити до знања ''да је услов за почетак конкретних преговора примена ''Бриселског споразума'' између Србије и Косова од 19. априла 2013.''. Сам шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле је приликом мајске посете Београду, такође, рекао да је примена споразума услов за датум и тиме је, уз различите језичке нијансе, пријатније или непријатније ''српском уху'', али истог политичког значења и обавеза, потврђен континуитет спољне политике Немачке, која је међу првим земљама признала Косово. Став Берлина о ''зеленом светлу'' без датума указује и, што није на последњем месту, и на континуитет полилтике самих демохришћана, канцелара Ангеле Меркел, који су се у једној својој декларацији од пре неколико година, заложили да после пријема Хрватске, настане ''консолидујућа фаза у проширењу ЕУ'', не прецизирајући колико она треба да траје, како би се, обновиле ''апсорпционе моћи'' ЕУ. Шта је, када је реч о овом берлинском ставу, позитивно за Србију? То је, сазнаје Тањуг, да се оно што је Србија до сада учинила у примени Бриселског споразума и реформама вреднује у Берлину као истински, а можда, помало и као неочекивано велики искорак Србије. Немачка се, у ''гужви'' сопствених тема, између поплава, избора и летње паузе у заседању парламента, бави поново Србијом, а, можда, на то није ни рачунала с обзиром на величину ''задатка'' за Србију и кратак ''час'', тако да би се могло рећи да је целу немачку дипломатска активност у овим летњим данима, везану за Београд, проузроковао сами Београд и то својим напретком. У немачким круговима се каже, такође, да постоје утицајни политичари, различитих политичких оријентација, који имају позитиван став према Србији и настоје да изнађу решења и прихватљива и корисна. Помало стидљиво навопди се и то да је, рецимо, шеф немачке дипломатије, Гвидо Вестервеле, ''дипломатски избоксовао'' да се, уместо провбитно планиране дефиниције за датум, у којој се помињала само 2014. година, ипак, стави временска одредница ''јануар, 2014.'' (Тањуг)