Хрватска опструише повратак Срба

Никола Пузигаћа, предсједник Удружења радника и инвалида рада са држављанством БиХ, избјеглих из Хрватске, упозорава да хрватске власти, у сарадњи са УНХЦР-ом, свјесно опструишу стварни повратак Срба.

Република Српска 21.06.2013 | 13:00 Никола Пузигаћа, предсједник Удружења радника и инвалида рада са држављанством БиХ, избјеглих из Хрватске, упозорава да хрватске власти, у сарадњи са УНХЦР-ом, свјесно опструишу стварни повратак Срба. Посебно је опструисан повратак Срба са држављанством БиХ који су прије рата живјели и радили у Хрватској, а којима су у тој земљи ускраћена станарска, радна, пензиона и сва друга права. "УНХЦР, у сарадњи са хрватским властима, већ 15 година врши превоз српских повратника у Хрватску , како би се у јавности стекао утисак да се ради о стварном повратку и да је Србима добро у Хрватској, иако наши људи у Хрватској немају никаква права па ни основно право на боравак", прецизирао је Пузигаћа Срни. Он подсјећа да су представници овог удружења упутили писма амбасадорима европских земаља, ЕУ и САД, у којима указују на кршење основних људских права избјеглих Срба из Хрватске , поготово због чињенице да Хрватска 1.јула постаје чланица ЕУ , а да није омогућила овој популацији да оствари своја права у пуном капацитету. Говорећи о могућности откупа станова за бивше носиоце станарских права, који су корисници програма стамбеног збрињавања у Хрватској , а који би, према незваничним информацијама, требало да почне до краја јуна, Пузигаћа истиче да се ради о чистој обмани хрватских власти. "Хрватска српским избјеглицама - држављанима БиХ не жели да врати станове који су углавном запечаћени, јер им је ускратила право на боравак и откуп станова. То је срамота и ЕУ и читаве међународне заједнице", истиче Пузигаћа. Коментаришући најаве да би откупна цијена квадратног метра стана износила 500 евра, Пузигаћа сматра да то само потврђује да се ради о дискриминацији Срба. "Срби избјегли из Хрватске нису живјели у Шведској, већ на просторима бивше Југославије у избјеглиштву и неимаштини, без икаквог запослења, и ти људи немају новца да плате овако високу откупну цијену стана", закључује Пузигаћа. Драгомир Стојнић , који је избјегао из Загреба 1992.године, а 2010.године вратио станарско право, каже за Срну да му хрватске власти прошле године нису дозволиле продужетак боравка у Хрватској уз образложење да "често путује у БиХ". Откуп станова за бивше носиоце станарских права који су корисници програма стамбеног збрињавања у Хрватској требало би да почне најкасније до краја јуна. "Формула" за обрачун откупне цијене станова већ је завршена, па се очекује да Влада ХРватске у најскорије вријеме донесе уредбу о откупу. Највећи број станова је на подручју задарске регије. Три најважније информације за обрачун су - дужина трајања избјеглиштва, дужина уплаћивања у стамбени фонд и попуст у готовинском плаћању. Према тој формули, цијена квадратног метра стамбеног простора била би око 500 евра, мада она може варирати и у зависности од локације, спратности и квалитета градње.