Нико не истражује ревизорске извјештаје (ВИДЕО)

Главна служба за ревизију јавног сектора досад је указала на бројне неправилности у раду републичких институција.

Република Српска 20.06.2013 | 16:30 Главна служба за ревизију јавног сектора досад је указала на бројне неправилности у раду републичких институција. Међутим, за евидентно кршење закона нико није одговарао, јер надлежна тужилаштва нису покретала истраге на основу ревизорских налаза. У току је јавна расправа о Нацрту Стратегије развоја ревизорске службе, током које је отворено и ово питање. Само се може нагађати колико је надлежним тужилаштвима протеклих година промакло кривичних дјела, а који су евентуално утврђени ревизијом финансијских извјештаја републичких институција. У опозицији тврде да су ревизорски извјештаји препуни материјала за правосудне органе, али досад за утврђене пропусте нико није одговарао. Ревизори нису дужни да подносе кривичне пријаве, нити тужилаштва имају обавезу да истражују наводе из ревизорских налаза. “Управо су Ревизорски извјештаји најбољи извор доказа за пропусте у раду бројих републичких институција. То се мора јасно регулисати законом, као би се знало ко је дужан да поступа у складу са наводима из ревизорских налаза”, изјавио је предсједник Одбора за ревизију Народне скупштине, Велимир Сакан. У тужилаштвима кажу да редовно анализирају Извјештаје Главне службе за ревизију, али да ти налази нису довољан основ за покретање истраге. Ипак, и садашња законска регулатива обавезује ревизора да уколико утврди да је неко лице починило кривично дјело, о томе одмах обавијести надлежно тужилаштво. “Из Ревизорких извјештаја ми не видимо која су то кривична дјела, нити се они могу користити као вид вјештачења. Ја сматрам да садашњи цлан Закона 24 обавезује ревизора да обавијести надлежно тужилаштво, уколико утврди да је одређено лице починило неко кривично дјело”, истиче главни тужилац Специјалног тужилаштва Српске, Милорад Бајић. Главни републички ревизор, Миланко Шњегота, каже да сада није регулисано ко треба да реагује по наводима из ревизорских извјештаја. “Ревизори нису обучени да раде посао тужилаца, па И не могу да подноисе кривичне пријаве. Наш посао је да указујемо на законске пропусте. То само по себи не значи да је тиме почињено кривично дјело”, рекао је Шњегота. Великим недостатком се сматра и то што Главна служба за ревизију досад није истраживала финансијске извјештаје јавних предузећа. Опозиционари траже да и то буде пракса, јер су бројна јавна предузећа у милионским губицима, за шта неко мора да одговара. Ово су све недоумице које прате рад Главне службе за ревизију, за коју се каже да је под политичким притиском, поготово након одласка Бошка Чеке са чела ове институције. Неке недоречености могле би да се исправе током јавне расправе о Нацрту Стратегије развоја Главне службе за ревизију, која је у току. (ТВ БН) [јwплаyер медиаид="36349"]