Све више пензионера

Да би пензијски систем функционисао на оптималан начин потребно је да на једног пензионера дођу најмање три осигураника; међутим, у РС тај омјер је тек један пензионер на 1,15 запослених радника.

Република Српска 17.06.2013 | 23:01 Да би пензијски систем функционисао на оптималан начин потребно је да на једног пензионера дођу најмање три осигураника; међутим, у РС тај омјер је тек један пензионер на 1,15 запослених радника.Наведено је ово у Информацији о стању у области ПИО Републике Српске, гдје стоји да је крајем прошле године РС имала 238.192 пензионера, што је за 46.426 или 24,2 одсто више него што је то било 2005. године када је у РС било 191.766 пензионера. Истовремено број запослених радника крајем прошле године смањен је у односу на 2005. годину за 9.445. У РС прошле године је било запослено 276.195 радника. У Информацији о стању у области ПИО, о којој ће сљедеће седмице расправљати посланици Народне скупштине РС, наведено је да је за очекивати да се број пензионера у наредним годинама и даље повећава што опасно пријети да буде више пензионера од запослених радника. "Иако су реформе имале позитивне ефекте у смислу успоравања раста броја корисника права, ипак је основни индикатор система из године у годину лошији", наведено је у Информацији и констатовано да стање у области пензијског и инвалидског осигурања у РС не може бити окарактерисано као задовољавајуће, али се не може рећи ни да је алармантно. Младен Милић, директор Фонда ПИО РС, каже да овај систем овакав какав је има одрживост у наредних десет до 15 година и да су такву оцјену дали експерти Свјетске банке са којима је недавно одржан састанак. Како каже, експерти су констатовали да је реформа Фонда ПИО, која је спроведена прије више од годину и по, најбоље спроведена реформа на Балкану, али да "под хитно нешто морамо радити на наталитету, јер предвиђана су да ћемо 2032. године постати земља стараца". "Реформом пензионог система очекивали смо да буде проширен круг осигураника, прије свега, увођењем у систем обавезног осигурања индивидуалних пољопривредних произвођача, али, нажалост, до данас, а прошло је више од годину и по, ниједан пољопривредник није ушао у систем, јер Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС није направило базу података", казао је Милић. Наглашава да је омјер пензионера на број радника мање-више у региону сличан и да готово сви системи имају истих проблема. Нижи проценат просјечне пензије у односу на просјечну плату, пад прихода Фонда ПИО у односу на претходну годину, већи дефицит и најнижа просјечна пензија у региону само су неки од показатеља пензијско-инвалидског осигурања у РС. Највишу просјечну пензију у односу на просјечну плату имају пензионери у Србији и она износи више од 60 одсто од просјечне плате која износи око 670 КМ. Затим слиједи Словенија гдје је пензија од 1.101 КМ износи 56,99 одсто просјечне плате, и Црна Гора, гдје просјечна пензија од 540 КМ износи 56,64 одсто просјечне плате. Просјечна пензија у РС износи 311 КМ или 38,16 одсто од просјечне плате која је у 2012. години била 818 КМ. Иначе, пензија од 38,16 одсто је најнижа у посљедњих седам година. Највиша је била у 2007. години и износила је нешто мање од 41 одсто просјечне плате. "Проценат просјечне пензије у односу на просјечну плату у 2012. години је нижи у односу на претходни период, што је посљедица укидања гарантованог пензијског основа, али и неповољне структуре пензија", наведено је Информацији. С обзиром на то да је постојећи систем одржив у наредних десет до 15 година у наредном периоду биће неопходно обезбиједити постепено помјерање старосне границе за пензију са 65 на 68 година живота, увођење одбитака од пензије од по пет одсто за сваку годину ранијег остварења права, увођење стимулације за останак на раду послије општег услова и усклађивање пензије са трошковима живота. "Промјене постојећег система су неопходне без обзира у којем правцу ће се кретати систем пензионог осигурања у РС", истакнуто је у Информацији. Дефицит Фонда ПИО РС Фонд ПИО РС прошле године је забиљежио минус од 27.049.904 КМ и тренутни акумулирани дефицит овог фонда износи 105.518.974 КМ. Како кажу у Фонду ПИО, дефицит је посљедица тога што је планирано да током прошле године стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање буде повећана са 18 на 18,5 одсто. По том основу, како кажу, забиљежен је дефицит од 25 милиона КМ. Такође у Фонду ПИО су планирали проширење круга осигураника, посебно индивидуалних пољопривредних прозвођача, до чега, такође, није дошло. Када су у питању приходи Фонда ПИО, и ту се биљежи пад па је тако у 2011. години било 926,8 милиона КМ, док је у прошлој години то било 875,7 милиона.