Економски раст сљедеће године

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић изразио је очекивања да ће 2013.

Република Српска 13.06.2013 | 15:28 Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић изразио је очекивања да ће 2013. бити година престанка негативних економских кретања у БиХ и почетка опоравка економије, праћена скромним економским растом. "Сљедећу, 2014. сматрамо годином потпуног економског опоравка и почетком снажнијег и бржег раста привредне активности, већег прилива директних страних инвестиција и осталих видова новчаних средстава кроз банкарски сектор, повећање обима спољнотрговинске размјене, те поновно успостављање стабилне економије БиХ", рекао је Радмановић на 18. Самиту земаља централне, источне и југоисточне Европа у Братислави. Радмановић је у обраћању учесницима скупа, који је почео јутрос, поручио да БиХ очекује од земаља ЕУ и осталих да више него до сада, улажу у привреду БиХ на тржишним критеријумима, а не на бази бесповратне помоћи и донација, као што је то било у раном постратном периоду, саопштено је из Предсједништва БиХ. "На основу првих макроекономских показатеља за ову годину оптимистично очекујемо да ће до краја године доћи до раста спољнотрговинског обима, као и прилива најављених инвестиција, прилива новчаних средстава на основу закључених стендбај-аранжмана, других кредитних аранжмана код иностраних извора финансирања, позитивну стопу раста новчане масе и девизних резерви", рекао је Радмановић на првој сесији о теми "Стратегијом раста до посткризне обнове". Он је навео да се права економска експанзија очекује тек у 2014. години, и то јачањем раста у Њемачкој, Аустрији и Србији, те почетком позитивног раста у Хрватској, Словенији и Италији. "Заправо, 2014. је година у којој се очекују први озбиљнији кораци ка поновном повећању економске активности и привредног раста у БиХ јачањем извоза и реалног сектора, те домаће тражње, захваљујући јачању запослености и иностраног прилива новца и јавних инвестиција", истакао је Радмановић. Према његовим ријечима, економска стагнација у БиХ је довела до великих проблема на тржишту рада који се манифестују у повећању броја незапослених, више од пола милиона незапослених, и смањењу исплаћених плата, те мањим пензијама и другим социјалним давањима. "БиХ има изузетно високу стопу незапослености - према ММФ-у око 28 одсто, а стварна је још већа - у односу на европски просјек, али и у односу на земље у региону", навео је предсједавајући Предсједништва БиХ. Говорећи о страним инвестицијама, Радмановић је рекао да охрабрује то да су у БиХ у 2012. години директне стране инвестиције наставиле да расту и надмашиле су претходне године. Радмановић је истакао да је у овој и у наредној години планиран наставак програма приватизације компанија у државном власништву и улагања у електроенергетске и инфраструктурне пројекте који би већ у сљедећој години могли донијети значајнија страна улагања. Он сматра да би учешће страних партнера у овим пројектима у наредном периоду могло знатно повећати директна страна улагања у БиХ, те постати главни носилац развоја БиХ. Радмановић је навео да је за БиХ посебно важно питање како глобална економска криза у ЕУ утиче на процес проширења ЕУ и приступање земаља региона. "Економске посљедице кризе на наше земље су још видљивије: пад страних инвестиција, смањење финансијске помоћи од ЕУ, суспензија појединих раније одобрених и планираних развојних програма у различитим областима, редукција ИПА фондова...", рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ. Радмановић је констатовао да се због изражене економске, финансијске и дужничке кризе у ЕУ међународна помоћ и страна улагања у БиХ смањују, те је нова улагања могуће очекивати из растућих економија свијета, које нису у рецесији, као што су земље БРИКС-а, Турска и друге. Он је упозорио и да ће недостатак неопходног новца у ЕУ за приступајуће земље успорити процес њиховог реформисања и придруживања Унији. Прије почетка Самита, за предсједавајућег Предсједништва БиХ уприличена је свечана церемонија дочека уз војне почасти, гдје га је дочекао предсједник Словачке Иван Гашпарович. Самит се одвијао у двије пленарне сједнице, на којима је, између осталог, разговарано о кључним политичким, економским, социјалним и безбједносним питањима у Европи, те о побољшању регионалне сарадње. За вријеме самита у Братислави, предсједавајући Предсједништва БиХ имаће више билатералних сусрета са шефовима држава. Самит је синоћ почео концертом Словачке филхармоније, а претходило му је поздравно обраћање домаћина Гашпаровича.