Самац у озраченој зони (ВИДЕО)

Наото Мацумура (53) важи за највише озраченог човјек у Јапану.

Република Српска 13.06.2013 | 09:18 Наото Мацумура (53) важи за највише озраченог човјек у Јапану. Он је једини који се вратио да живи у забрањеној зони у непосредној близини напуштене електране Фукушима, у евакуисаном мјесту Томиока које је некада имало 16.000 становника.Спреман је да кад му куцне посљедњи час умре у свом контаминираном завичају, а до тада жели да буде живи споменик лажи, похлепе, неодговорности и злоупотреба који су довели до ове катастрофе. Недавно је снимљен и деветнаестоминутни документарни филм “Сам у зони”, који свједочи о његовој “немогућој мисији”. Када се сјети догађаја из времена нукеларне катастрофе, глас му постаје промукао, а осмијех циничан. - Мој рођак који је за "Тепко" радио у електрани одмах је евакуисао своју породицу, а у лице ме је лагао да ће за два дана све опет бити нормално, Страшно! - љути се Мацумура. Дванаестог марта 2011. евакуисано је свих 16.000 становника Томиоке, међу којима и Мацумура и његова породица. Он је једини који се вратио. Узгаја пиринач, а сада брине и о свему живом што је преостало у 20 км забрањене зоне око Томиоке. Неколико паса, десетак крава, па чак и два ноја неразјашњеног поријекла. - Ви сте шампион! Најозраченији сте човјек у Јапану. Али разбољећете се тек кроз 30-40 година - саркастично му након прегледа честита радиолог на Универзитетској клиници у Токију. Мацумура би волио да му вјерује, али можда је и то можда лаж. - Ако је тако, умријећу од старости прије него што се разболим - каже он. Још увијек му се не умире, јер себе сматра човјеком с мисијом. Жели да буде живи споменик који свједочи о лажима јапанске владе и концерна “Тепко”. - Запослени у електрани су били индоктрирани, то је био прави култ. Били су стварно убијеђени да је нукеларка безбједна. Када је први реактор експлодирао, мислили су да је ракета: из Сјеверне Кореје - прича Мацумура, поново с киселим осмијехом. Захваљујући свом кратком филму, Мацумура је постао и скромна звијезда Јутјуба. Попут самураја помиреног са смрћу, који се жртвује ради вишег циља, захваљујући свом пркосном духу постао је човјек од формата који, окружен смрћу и мртвилом, сопственим животом пркоси забрањеној зони. Једе храну из конзерви коју добија споља, воде нема у изобиљу; стока му пасе на ливдама бивших сусједа. Преко Фејсбука му стиже нешто донација. Животиње које гаји су му једино друштво. Воли их и поштује као људска бића, између осталог и зато што су једине преживјеле од хиљада својих сапатника, остављених да затворени у шталама угину од глади и исцрпљености. Напуштене штале су још увијек пуне њихових костију. О томе гдје му је породица и због чега се једини вратио не говори. Када су евакуисани, отишли су код рођака, али ови их ни у кућу нису пустили. Бојали су се да их не заразе радијацијом. Избјеглички центри су били препуни. На својој земљи дјелује опуштено и мирно, као човјек који се добро осјећа у сопственој кожи. - Ноћу је овдје сабласно тихо. У почетку му је било чудно: куће, аутомобили, а нема више људи, нема свијетла, нема гласова - прича. А онда га је стигла спознаја да је заиста једини човјек у Томиоки - највјероватније заувијек. хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=ллМ9МИМ_9У4&феатуре=плаyер_ембеддед[јwплаyер медиаид="35024"]