Свједоци: Караџић није знао за убиства

Свједоци одбрана Душан Ковачевић и Гордан Милинић тврдили су данас, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да Караџић у јулу 1995.

Република Српска 11.06.2013 | 19:35 Свједоци одбрана Душан Ковачевић и Гордан Милинић тврдили су данас, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да Караџић у јулу 1995. није имао сазнања о убијању Муслимана из Сребренице које је заробила Војска Републике Српске.Ковачевић и Милинић посвједочили су и да је Караџић, у то вријеме, био у сукобу са командантом ВРС Ратком Младићем, сугеришући да, иако је био врховни командант, он није имао контролу над војском. Тадашњи предсједник РС, Караџић (67) оптужен је, између осталог, за геноцид над 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице у данима пошто је, 11. јула 1995, ВРС заузела ту заштићену зону УН у источној Босни. Свједок Ковачевић, који је 1993. био министар одбране РС, изјавио је да му "није познато да је Караџић икада разговарао с неким о Сребреници". "О томе нисам чуо ниједну-једину ријеч од њега, било какве податке о жртвама у Сребреници". Ковачевић је посвједочио да је од генерала Младића и његових најближих сарадника из ГШ ВРС Здравка Толимира и Радивоја Милетића, крајем 1995, чуо да је било "неконтролисаног убијања мањег броја заробљеника" из Сребренице, које је било "одмазда" и "освета" за око 3.000 Срба које су муслиманске снаге до тада убиле у селима око енклаве. У тим разговорима, Ковачевић је, како је казао, чуо и да је "највећи број Муслимана погинуо у пробоју" из обруча око Сребренице кроз шуму ка Тузли. Из других извора, свједок је сазнао да су српске снаге стријељале "око 400" сребреничких Муслимана. Генерала Толимира, суд у Хагу је неправоснажно осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, а Милетића на 19 година затвора због помагања и подржавања злочина над Муслиманима. Свједок Ковачевић изјавио је и да до данас "нема других података", али да је трибунал "свакако мјеродаван да кроз процесе утврди податке" и да су ти налази "мјеродавни" и за њега. Свједочећи о сукобима између Караџића и Младића, Ковачевић је тврдио да је Младић имао амбицију да послије рата буде предсједник РС и да  га је он лично чуо када је то рекао на једном састанку. При том исказу, остао је и пошто су му тужиоци цитирали Младићеве ријечи упућене, у августу 1995, предсједнику Србије Слободану Милошевићу да "нема политичких амбиција" и да "жели да служи народу као војник". Ковачевић је тврдио и да је ГШ ВРС "самостало планирао и изводио" операције "без знања врховног команданта". Када су га тужиоци подсјетили да је на суђењу Момчилу Перишићу изјавио да је операције морао одобрити Караџић, свједок је одговорио да је Караџић понекад "овластио ГШ да самостално спроводи операције за које је сматрао да су хитне". Свједок Милинић, који је 1994-95 био Караџићев савјетник за безбједност, изјавио је Караџић "није контролисао ВРС", тврдећи да су генерали отворено говорили да "Караџић није њихов врховни командант". "Цивилна власт није контролисала војне структуре", казао је Милинић, подсјећајући да је Караџић "три пута покушао да смијени (команданта ВРС) генерала Ратка Младића", али да то "није могао" зато што је "Главни штаб ВРС имао силу и оружје". "Главни штаб је самостално командовао као отуђено тијело, а предсједник им је требао као покриће", тврдио је свједок. Наглашавајући да је у јулу 1995. имао увид у мноштво безбједносних извјештаја, Милинић је тврдио да није имао сазнања о убиствима заробљеника из Сребренице и да "вјерује да Караџић, такође, није знао за то". Милинић је сугерисао и да није аутентичан Караџићев потпис на Директиви број седам из марта 1995. којом је ВРС наложио да у Сребреници и Жепи створи неподношљиве услове, без наде у даљи живот и опстанак цивилног становништва. Аутентичност свог потписа, Караџић, који се брани сам, до сада није оспоравао. По Малинићевим ријечима, Караџић је од ВРС, у фебруару 1994. и августу 1995, добио информацију да та војска није испалила гранате које у два наврата изазвале бројне цивилне жртве на сарајевској пијаци Маркале. Нове свједоке одбране, Караџић ће пред судије извијести сутра. Оптужница га терети и за за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шљемова" УН, 1992-95. Караџић негира кривицу за те злочине.