Грађани БиХ купују на граме

Вакуум у новчаницима, у комбинацији са често папреним цијенама, утицао је на то да нам, на примјер, телетина и јагњетина у тањирима чешће служе као зачин, а не као главно јело.

Република Српска 06.06.2013 | 12:19 Вакуум у новчаницима, у комбинацији са често папреним цијенама, утицао је на то да нам, на примјер, телетина и јагњетина у тањирима чешће служе као зачин, а не као главно јело.Трговци на тржницама кажу да грађани купују, рецимо четири јајета, као и једну јабуку или два лимуна, што довољно говори о финансијској дубиози у којој се налазимо. У бањалучким месницама кажу да грађани купују и по 150 грама меса, јер више новца немају, а слично је стање и у тржним центрима. "Нажалост, примјетна је слабија куповна моћ наших грађана и купаца. По правилу, купци данас купују количину за један оброк, дакле, пуно мање него иначе. Најмање количине забиљежене у нашој продаји су 200 грама фашираног меса, или пак неколико комада пилетине", каже Жељка Бајрамовић из маркетинга у "Фису" из Витеза. И у "Мерцатору" Бањалука кажу да је у посљедњих неколико година дошло до промјена у куповној моћи и навикама становништва. Евидентно је, истичу у "Мерцатору", да данас купци више прате акције и помније планирају своје куповине. "Приликом куповине меса и месних прерађевина, купци се чешће одлучују на куповину мањих количина. Међутим, број купаца у 'Мерцатор' трговинама константо расте, тако да можемо да закључимо да становници купују чешће, а у мањим количинама, јер не биљежимо значајнија одступања у поређењу са прошлом годином", истичу у "Мерцатору" Бањалука. Ипак, у компанији "Делхаизе БХ" тврде да у њиховим малопродајним објектима није примијећена мања куповина меса у односу на претходни период. "Код нас су редовне цијене меса у односу на ранији период ниже. У нашим објектима потрошачи свакодневно могу да купе одређене врсте меса по акцијским цијенама", каже Тамара Ковачевић, маркетинг менаџер у "Делхаизе БХ". Омбудсмани за заштиту потрошача у БиХ и те како су установили да се криза одразила и на куповину хране животињског поријекла. "Најбољи показатељ кризе јесте смањена куповна моћ потрошача која се, између осталог, огледа и у куповању мањих количина поготово оних намирница које су мало скупље. Такав је случај и са месом, које се све чешће користи као зачин, тако да се и купује у малим количинама", прецизира Драган Доко, омбудсман за заштиту потрошача у БиХ. Одраније је познато да становник БиХ годишње у просјеку поједе најмању количину меса, у поређењу са грађанима европских земаља. Док грађани БиХ годишње једу 21,3, становник у ЕУ за 12 мјесеци потроши чак 77 килограма меса. Посљедњих година пилетина се највише сервира на трпезама у БиХ, зато што је она и најјефтинија. Трешње на комад Када је куповна моћ грађана у питању, слично је стање и у региону па тако трговци на новосадској пијаци продају трешње на комад. Идентична је ситуација и на другим градским тржницама у регији, гдје грађани масовно купују све мање количине воћа и поврћа, јер немају новца да се кући врате с пуним кесама.