Тајна писма Јованке Броз

Белешке које су чуване у највећој тајности откривају шта је некадашња прва дама проживљавала од тренутка кад јој је речено да Тито умире до часа кад су је избацили из резиденције .

Република Српска 05.06.2013 | 19:13
Тајна писма Јованке Броз
Белешке које су чуване у највећој тајности откривају шта је некадашња прва дама проживљавала од тренутка кад јој је речено да Тито умире до часа кад су је избацили из резиденције .Новинарка хрватског листа истражујући замршену судбину велике материјалне заоставштине Јосипа Броза Тита, која је још 1984. проглашена државном тајном, тако да се до данас не зна ни колика јој је вредност ни коме законски припада, добила је увид у интимне белешке његове удовице Јованке настале три године пошто је југославенски председник умро. Досад невиђене, чуване у највећој тајности, оне откривају шта је некадашња прва дама проживљавала од тренутка кад јој је речено да Тито умире до часа кад су је брутално избацили из резиденције као и шта се догодило с бројним драгоценостима председничкога пара. “Чула сам од једне ратне другарице да је Тито написао тестамент и дао да се умножи у осам примерака. Предао га је другу Кости Нађу (генералу армије) када је био у Игалу због неке конференције СУБНОР-а, која се тамо одржавала. У том документу је Тито, између осталог, одредио да ја лично водим рачуна о свим стварима које после њега буду остале, јер ћу ја то најбоље знати, умети и хтети. Чула сам исто тако  да је после тога дошао Стане Доланц (шеф југословенске тајне полиције и члан Председништва СФРЈ) код Нађа и запретио му да случајно не изађе са тим документом, јер ће се гадно провести. Познавајући Тита толико година, живећи са њим више од 35 година, имајући у виду наш брак и наше односе све до овог страшног и понижавајућег краја, уверена сам да је Тито и оставио такав тестамент. Исто тако знајући Доланца и његову улогу у свим нашим - и Титовим и мојим - мукама задњих година, склона сам да поверујем и да је претио Нађу.." Овако је у јуну 1983. године писала Јованка Броз поверљивој особи чији идентитет су новинари сакрили, ради њене безбедности. Јованка је молила за помоћ да се после трогодишње агоније на дневни ред стави питање њене егзистенције и наследства. Не само да се проблем наследства Брозових у 33 године није помакао са мртве тачке него је сасвим оправдан страх Титових наследника да неће доживети сатисфакцију јер је већина Титове вредне имовине покрадена и неповратно изгубљена. Или, како то тврди, Титов унук Јошка Броз, син Жарка Броза, после небројених посјета државних комисија, у Ужичкој 15, након Титове смрти остао је само – крш и лом. У последње 33 године пописи Титове имовине мистериозно су нестајали, баш као и ствари и предмети са њега. Јованка је упорно одбијала да  потпише документе о Титовој имовини и свом наследству. Није хтела да их потпише зато што их је сматрала непотпуним, или зато што су је терали да се одрекне имовине. Односно, како је записала, “нема ствари које би требало да буду у тим списковима. Они мени увек задрже 5-10 ствари. Обично, не увек, то су ствари веће вредности. Или нико не зна где је то што ја тражим или је опет нека њихова комисија закључила да то уђе у музејску збирку или да су то кустоси распоредили у просторије доступне публици”. Тестамент са почетка текста никада није пронађен, а Тито је преминуо формално без њега. Као председник Југославије у својим говорима је говорио како ће све што има оставити држави. "Да је Тито кад су му ампутирали ногу рекао - све моје остаје држави, то би вредело. Међутим, Партија није имала никаквих доказа за то. То што је Тито причао док је био у пуној снази, се не рачуна као тестамент 15 година после. И данас има живих људ који би могли да сведоче да је Тито говорио да су слике његове, није Тито био нимало наиван", изјавио је Тома Фила, бивши адвокат Јованке Броз.      

Коментари / 0

Оставите коментар