Аркан ушао у Зворник без знања Караџића

Сведок из чијег исказа произлази да је тада био званичник зворничке Српске демократске странке, сугерисао је да су паравојне формације, после заузимања града, починиле злочине над муслиманским становништвом које локалне власти нису могле да спрече.

Република Српска 05.06.2013 | 18:03 Сведок из чијег исказа произлази да је тада био званичник зворничке Српске демократске странке, сугерисао је да су паравојне формације, после заузимања града, починиле злочине над муслиманским становништвом које локалне власти нису могле да спрече.Оптужени Радован Караџић наставио је данас одбрану пред Хашким трибуналом, исказом заштићеног сведока КW-317 који је изјавио да је у априлу 1992. Зворник, без Караџићевог знања, напала и заузела паравојска Жељка Ражнатовића-Аркана. Сведок из чијег исказа произлази да је тада био званичник зворничке Српске демократске странке, сугерисао је да су паравојне формације, после заузимања града, починиле злочине над муслиманским становништвом које локалне власти нису могле да спрече. По оптужници која Караџића (67) терети за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ, у Зворнику су српске снаге убиле стотине муслиманских мушкараца, уз незаконито притварање под нељудским условима, злостављање, мучење и присилно премештање несрпског становништва. КW-317 описао је и како је, уочи напада на Зворник, Ражнатовић назвао "издајницима" српске званичнике који су кренули на преговоре са Муслиманима. Његов "мајор Пеја" "шутирао их је и шамарао". После заузимања Зворника, "једина власт биле су паравојске" које су "хапсиле, нападале" и имале "сопствене затворе" и од којих су се "плашили Муслимани, али и Срби", с тим што Муслимане "није имао ко да заштити", изјавио је КW-317. Наводећи пример мештана села Козлук, сведок је изјавио да су локални српски званичници успели да Муслимане убеде да не одлазе, иако су већ били "спаковани". "Приближавањем" сукоба, мештани Козлука су убрзо "одлучили да оду" зато што "није било власти која би им гарантовала безбедност". По оптужници против Караџића, становници Козлука су колективно протерани преко СР Југославије у Мађарску, а потом у треће земље. Сведок је назначио да су се они после рата вратили у своје село. Караџића и председника скупштине босанских Срба Момчила Крајишника, РW-317 је, по сопственим речима, известио о тим догађајима. Како је изјавио, Караџић је био "веома разочаран" и "осудио је одвајање и злостављање" муслиманског становништва. Власти РС и Зворника никада нису заступале политику протеривања Муслимана, изјавио је сведок, наглашавајући да је рат био узрок премештања становништва. РW-317 описао је и састанак на којем су 13. јуна 1992. у Зворнику учествовали Караџић и командант ВРС Ратко Младић. Младић је тада запретио да ће похапсити све паравојске које се не разоружају или ставе под контролу ВРС, Караџић је, по сведоковим речима, инсистирао на успостављању цивилне власти. Као свој утисак о лидеру босанских Срба, сведок је изложио да никада није сматрао да се Караџић залаже за протеривање несрба нити за стрељање ратних заробљеника. Сведока КW-317 сутра ће унакрсно испитивати тужилац Алан Тигер. Оптужница Караџића (67) терети и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН 1992-95.