Селафистички борци из БиХ у Сирији

У медијима стране борце у Сирији често приказују као терористе или џихадисте повезане са Ал Каидом.

Република Српска 04.06.2013 | 07:02 У медијима стране борце у Сирији често приказују као терористе или џихадисте повезане са Ал Каидом. Међутим, стварност је много сложенија. У многим случајевима, они у потпуности прихватају доктрину џихада тек када се нађу на ратишту или ступе у контакт са окорјелим борцима.Сиријски конфликт мобилише муслимане широм свијета у истој мјери као и рат у Авганистану 1980-их , Ираку 2000-их, те БиХ 1990-их. И управо су екстремни исламистички елементи на Балкан стигли 90-тих, са распиривањем рата у Босни, који је међународна заједница, баш као и сада Сирију, посматрала са стране, све док се није догодио геноцид у Сребреници. Селафистички добровољци из БиХ, који сада учествују у сукобу у Сирији, управо су посљедица тог времена. Зеничанин Муаз Шабић и извјесни Абдулџафар, како је познат у селефијским редовима, двојица су, за сада, познатих добровољаца из БиХ који су погинули у Сирији у борбама против режима Башара ал Асада. И док се за Абдулџафара не зна ни ко је ни када је отишао у Сирију, Шабићева је породица знала да иде у Сирију у рат. Његова мајка Нура у медије је изнијела тек његову посљедњу жељу: „Желим да будем шехид.“ Из БиХ према неименованим обавјештајним агенцијама у рат у Сирију, а преко канала из Турске, отишла су 52 грађанина БиХ, махом припадника селефијске заједнице. Двадесет их је још увијек на ратишту. Страни медији наводе и Либију као један од канала гдје се у тајности обучавају и потом шаљу у Сирију. Уз двојицу погинулих, постоје подаци и о двојици рањених - Енверу Лилићу и Бајри Икановићу. Икановић је 2007. на Суду БиХ правоснажно осуђен на четири и по године затвора због припреме терористичког напада. На ратишту је наводно и његов колега с оптуженичке клупе, Сенад Хасановић, који је у истом предмету као Икановић осуђен на шест мјесеци затвора. Вијест о смрти добровољца из БиХ објављена је и на YоуТубе-у уз пратећи текст који појашњава околности страдања Шабића и још двојице бораца наводно из Санџака: „Кренула је увече акција да ослободе затвор Ел Сафира познат по злостављању затвореника и противника режима. Кренули су бошњачки муџахиди да бране част наших сестара, док многа браћа сједе на фотељама са својим женама и не чине ништа попут кукавица, док се Уммет у Сирији дави у сопственој крви, дошли су да се боре против режима Башара ал Асада.“ Прича о добровољцима из БиХ у Сирији чини се више је заинтригирала медије него сигурносне службе у земљи. И док су медији поименице објавили ко је све отишао на ратиште, директор Агенције за истраге и заштиту БиХ, Горан Зубац, јавност је обавијестио тек да се стање прати. „Ако је наш приоритет борба против тероризма, а вјероватно та област спада у дио тих активности, онда будите сигурни да нико у СИПИ не спава", рекао је Зубац. Радикализам је постао интернационалан У праћење стања може се убројати и саслушање осам лица која се повезују са одласком држављана БиХ на ратиште у Сирију. Тројица саслушаних су из Сарајева, тројица из Зенице, а двојица из Мостара. Као организатори спомињу се Нусрет Имамовић, вођа вехабијске заједнице у Горњој Маочи, и Џевад Голош из Мостара, иначе бивши сиријски студент. Породица једног од бораца пријавила је одлазак Министарству вањских послова БиХ, али је та изјава, наводно нестала, а потом су им, како је један од чланова породице навео у изјави за ФТВ, и пријетили: „Наводно, пребацује их неки генерал који је отишао у побуњенике. Пребацује их да се боре против Асада. Дјевојчици је речено да, 'ако се твој даиџа не повуче из Министарства, имат ће проблема он, као и његова породица'.“ Погинули Муаз Шабић је један од четворице селафија који су својевремено имали вербални сукоб с бившим државним министром сигурности, Садиком Ахметовићем. Присјећајући се напада на полицијску станицу Бугојно, те зграду Амбасаде САД у Сарајеву, Ахметовић каже како не може бити равнодушан према одласцима на ратиште, нарочито због профила особа које одлазе, јер је велико питање шта ће бити када се врате. „Радикализам је постао интернационалан и грађани БиХ су се нашли у најспецифичнијој и најтежој ратној зони у свијету, под окриљем најрадикалније међународне терористичке организације. Свакако да то може утицати на сигурност у БиХ јер ако имате шутњу институција које се тиме баве, онда је то додатни проблем. Могао би то бити и додатни страх за грађане БиХ. Особе које су врло специфичне када је у питању њихов профил, које су спремне непотребно изаћи изван БиХ и ићи у рат, требају бити предмет опсервације", наглашава Ахметовић. Како се вјерује, борци из БиХ су припадници злогласног фронта Ал-Нусра, који је америчка администрација означила као терористичку организацију, повезану с Ал Каидом. БиХ се, наводи Ахметовић, није изборила с радикализмом на вријеме, иако је било начина. „Понудио сам Вијећу министара један пројект дерадикализације БиХ, гдје би своје учешће имало комплетно друштво, од образовања, вјерских заједница, социјално-одгојних институција. Тај пројект је добио подршку Вијећа министара. На одређени начин смо били и обезбједили средства преко међународних донатора. Наилазио сам на одређене баријере из веома важних институција у нашој земљи из сектора сигурности", каже Ахметовић. Мехмед Брадарић, некадашњи начелник Опћине Маглај, у оквиру које је била формирана и једна од првих вехабијских заједница - Бочиња, данас заступник Дома Народа БиХ и члан заједничке парламентарне комисије за одбрану и сигурност, добро је упознат с дјеловањем радикалних група. Како већ сада не поштују Устав БиХ и јавно позивају на дистанцирање од институција, могли би по повратку с ратишта бити још радикалнији. „Ови су милион пута рекли да не поштују судове ове државе, нити институције, а данас слободно шетају. Имају снагу када се концентришу. Онда се из тих редова регрутују и одлазе на ратишта у Сирију. Враћају се, не са овоземаљским идејама, него идејама са онога свијета. Видио сам особу која је у Сирији распорила војника и извадила срце. Нисам сигуран да таква опасност не пријети овдје. Они не поштују уставни поредак БиХ. Они су опасност и треба их због тога правовремено санкционирати. Због тога ће БиХ у будућности имати проблема јер се њихове идеје мултиплицирају", упозорава Брадарић. Уколико у БиХ не буде адекватног одговора, постоји опасност да земља опет нађе у жижи јавности – или по новим нападима, или да се доведе у везу с терористима. Јер, није сиријско ратиште једино на које су одлазили босанско-херцеговачки добровољци. Поједини портали исламске оријентације одају почаст Алмиру Тахировићу-Нунету, наводећи га као првог босанског шехида у Чеченији. Тахировић, који је поријеклом из Новог Травника, био је током рата у БиХ члан одреда Ел-Муџахидин, којег су чинили махом добровољци из земаља исламског свијета.