Поплаве широм Европе

Јаке кише које су изазвале поплаве и одроне у централној Европи однијеле су шест живота, више људи се води као нестало, док је неколико хиљада особа морало да се евакуише.

Република Српска 03.06.2013 | 18:42 Јаке кише које су изазвале поплаве и одроне у централној Европи однијеле су шест живота, више људи се води као нестало, док је неколико хиљада особа морало да се евакуише.У Чешкој је најмање петоро људи изгубило живот, а у Аустрији је страдала бар једна особа, јавио је Ројтерс, дођући да је изузетно тешка ситуација и у Њемачкој. Чешку су погодиле највеће поплаве у посљедњих 10 година, због којих је евакуисано скоро 2.700 људи из нижих предјела, док је због пораста водостаја угрожен и историјски центар Прага, затворене школе и поремећен јавни превоз, а метро у центру града обустављен, први пут од великих поплава прије 11 година. У тој земљи хиљаде војника помаже поплављеним регионима, у којима су многе саобраћајнице потпуно затворене и обустављен и железнички саобраћај. Војска и волонтери у неколико дијелова града постављају заштитне преграде и џакове с песком, а затворен је Карлов мост и евакуисани једна болница и дијелови зоолошког врта, пошто ниво воде у Влтави и даље расте. Ватрогасци су јуче и данас евакуисали домове у западним пределима и селима изван пријестонице, док је премијер Петр Нечас јуче прогласио ванредно стање за већи дио земље и најавио средства за помоћ. "Чинимо све да заштитимо зивоте и здравље становника", казао је Нечас, додајући да ће стање бити критично вечерас и сутра. Поплаве су погодиле и Аустрију, а водостај је знатно порастао и у Њемачкој и Пољској послије обилних киша због којих су у протеклих недјељу дана набујале ријеке у цијелој централној Европи. У Њемачкој је ситуација најтежа у Баварској и Саксонији, гдје је у многим мјестима на снази највиши степен опасности, а канцеларка Ангела Меркел обећала је помоћ поплављеним регионима и становништву. Бране за одбрану од поплаве на Дунаву у једном дијелу Њемачке су попуцале и више десетина градова је под водом, а најугроженији је град Пасау, ка граници са Аустријом, кроз који протичу три реке - Дунав, Ин и Илц, и гдје је вода већ стигла до историјског градског језгра. У овом граду се очекује рекордан раст нивоа Дунава до 12,55 метара, знатно више него у катастрофалним поплавама 2002. године, а ниво воде је већ највиши у посљедњих 70 година и још расте. Већи дио града је одсјечен због поплава, а струја је искључена из предострожности, док спасиоци чамцима спасавају становништво. У међувремену, школе у Баварској су углавном затворене, а влада ове покрајине формирала је кризни штаб за помоћ настрадалим, док метеоролози најављују нове падавине. У Саксонији је посебно погођен мали град Грима, а тешка ситуација је тренутно и у региону Лајпцига, док стручњаци истичу да би ниво воде могао да премаши онај из 2002. године. У Ајленбургу, на реци Мулди, лијевој притоци набујале Лабе, евакуисано је око 7.000 људи, у Грими око 2.500, а слична ситуација је и у другим околним местима, гдје су људи смештени у спортске хале и друга мјеста. Због изливања Дунава у Аустрији тренутно су најтеже погођени Линц и Мелк, гдје власти очекују рекордне поплаве, веће од 2002. године, када је причињена штета износила 7,5 милијарди евра. У Аустрији су се догодили и бројни одрони, посебно у покрајини Тирол, гдје је један теретни воз, током ноћи, исклизнуо из шина, а аустријска жељезница је обуставила међународни саобраћај ка сјеверу и западу Европе. У Швајцарској власти указују да водостај више ријека непрестано расте и да постоји ризик од поплава, али да је ситуација тренутно под контролом. Због високог водостаја, изазваног дугим кишним падавинама, данас после подне затворен је Дунав за пловидбу. Директор аустријске пловне установе Рајнхард Фордервинклер је рекао да је ниво Дунава на 350 километара дугој дионици те ријеке кроз Аустрију био виши од 90 сантиметара и да је тиме изнад нивоа пловности, због чега је услиједила забрана пловидбе. Како је истакао, за сада се не може предвидјети колико дуго Дунав неће бити проходан за бродове. Иначе, аустријске власти у поплављеним мјестима не само да се боре са водом која се прелила преко корита река, већ и са "радозналима". Тако је у више мјеста полиција морала да изађе на раскрснице и спрјечава оне, који долазе само да би гледали поплаве, да приђу местима на којима се пружа помоћ. Како је објашњено, велики број радозналих омета екипе у пружању помоћи и борби против поплава. Дунав је данас у Њемачкој код Пасауа достигао 12,50 метара висине и тиме је премашен историјски рекорд од 1954. године, јављају њемачки медији и телевизије који извјештавају о преплављеним аутопутевима и евакуацијама грађана, истичујући да се ситуација на поплављеним подручијима заоштрава. Њемачки канцелар Ангела Меркел ће сутра посјетити поплављена подручја, најављено је из владе, а министар унутрашњих послова Њемачке Ханс Петер Фридрих је данас у Кемницу, заједно са шефом покрајинске владе Саксоније Станиславом Тилихом, првим Лужичким Србином у високој полилтици, обећао подршку угроженим људима. У Баварској, Тирингији, Саксонији и Саксонији-Анхалт налазе се војници у акцији помоћи, а на терену је и око 500 полицајаца ангажованих на пружања помоћи, као и око 1.800 припадника организације њемачке владе за цивилну заштиту (ТХW). Европска унија је обећала помоћ поплављеним земљама - Њемачкој, Аустрији и Чешкој. ''Европска породица је спремна за помоћ онолико колико у складу са европским фондом солидарности може да учини'', преносе медији изјаву портпарола  европског комесара за регионалну политику Јоханеса Хана. У Њемачкој је посебно тешка ситуација у Розенхајму и Пасау, граду кроз који протичу три ријеке, Дунав, Ин и Илц и гдје је вода већ стигла до старог, историјског градског језгра. У Саксонији је посебно погођен мали град Грима, а предсједник владе те покрајине, Станислав Тилић, први Лужички Србин који се у политици винуо тако високо, отказао је иностране посјете и покушава са својим тимом да помогне у борби са водом. Руско Министарство за ванредне ситуације саопштило је данас да је спремно да помогне Европи која се бори са посљедицама катастрофалних поплава, јавио је Итар-Тасс. Национални руски кризни центар одржао је видео конференцију са колегама из кризног центра Европске комисије и при том изразили забринутост због тешких поплава у неколико европских земаља. "Уколико је помоћ неопходна, спремни смо да пружимо подршку и радимо на уклањању посљедица поплаве", рекао је заменик шефа Националног кризног центра Русије Сергеј Мирошниченко. Из европског кризног центра, на тој понуди захвалио је Питер Билинг.