ЦИА се враћа класичној шпијунажи

ЦИА која је од терористичких напада на САД 11.

Република Српска 02.06.2013 | 14:20 ЦИА која је од терористичких напада на САД 11. септембра 2001. претрпела највеће промене, враћа се коренима - "класичном" шпијунирању и стратешким анализама. Скорашњи говор председника САД Барака Обаме у коме је најавио да ће САД до краја 2014. године да наставе да изводе нападе беспилотним летилицама „у подручју Авганистана“, протумачен је као најава да Антитерористички центар ЦИА полако престаје да буде чвориште америчких операција такве врсте, преносе Новости. Према писању Њујорк тајмса, у прилог томе говоре и прве кадровске промене којима нови директор ЦИА Џон Бренан покушава да преусмери Агенцију од борбе против тероризма, према шпијунирању и стратешким проценама. Посао, међутим, не само да није једноставан, већ захтева и време. Јер, више од половине запослених у ЦИА је ушло у агенцију после терористичких напада на САД. Бавили су се углавном ловом на терористе. ЦИА је током протекле деценије изградила велике центре у Кабулу и Багдаду са стотинама младих тајних агената, од којих су многи целу своју каријеру провели специјализирајући се за шпијунирање у ратним условима. Од њих није лако направити обавештајце за другачију врсту шпијунирања, али и за нове стратешке циљеве. "Један од највећих изазова са којима се суочава ЦИА је преусмеравање оперативаца који су провели више од деценије у лову на терористе у ратним зонама, и усмерити их на земље као што су Русија, Кина и други такозвани „тврди“ циљеви, компликоване средине где је тешко продрети у владу, и где су многи ЦИА оперативци под сталним присмотром. Шпијунирање на улицама Москве можда је мање опасно него рад у Карачију, Пакистану, или Сани у Јемену, али покушај регрутовања руских обавештајних извора захтева суптилност какву шпијуни нису искусили у Ираку или Авганистану", примећује Њујорк тајмс. Преокрет од заокупљености борбом против тероризма ка стратешкој аналитичности подстакнут је не само новим приоритетима САД, на које је у више наврата указивао председник Обама, већ и критикама које су се умножавале на рачун ЦИА. Нови директор ЦИА Бренан, подстакнут да прокоментарише пропусте агенције и њену неспособност да се ухвати укоштац са домино ефектом такозваног Арапског пролећа на Блиском истоку, одговорио је писмено током претреса о његовој кандидатури на Капитол хилу: "Са милијардама долара уложених у ЦИА током протекле деценије, очекује се да Агенција буде способна да предвиди главне геополитичке догађаје. Скорашњи догађаји у арапском свету, међутим, указују на то да ЦИА треба да унапреди своје способности", истакао је Бренан. На мети критика ЦИА, водећа од 16 агенција америчке обавештајне заједнице, чији је директор и главни обавештајни саветник председника САД, није однедавно. Њени пропусти управо од времена терористичких напада на САД, преко тврдњи о постојању ирачког оружја за масовно уништење, које никада није пронађено, али је Америку увело у деветогодишњи рат "тежак" 767 милијарди долара, до Арапског пролећа, довели су Агенцију у незавидан положај. То је резултирало пробојем некада маргинализованих агенција. Тако је на значају добио Биро за обавештавање и истраживање америчког Стејт департмента, пошто је упозорио пре ирачког рата 2003. године да је ЦИА преувеличала способности тадашњег председника Садама Хусеина да развије нуклеарно оружје. И у "лову" на најтраженијег терористу, вођу Ал Каиде, Осаму бин Ладена, ЦИА је водила операцију, али Национална обавештајна агенција је имала важну улогу у пресретању порука. Већи значај добила је и америчка војна обавештајна служба ДИА, која је проширила своје активности током ирачког и авганистанског рата, добром способношћу да на терену сакупља обавештајне податке широм Блиског истока и југоисточне Азије. Тако је на дневни ред поново доведено, у САД много дискутовано, али и критиковано, питање конкуренције међу обавештајним агенцијама. "У обавештајној заједници требало би да охрабримо оно што бих назвао здравом конкуренцијом. ДИА ће увек, уопштено говорећи, да буде мало агресивнија", сматра директор ДИА генерал-потпуковник Мајкл Флин.