Хрватска да се суочи са мрачном прошлошћу

Хрватска није успјела да се суочи са масовним убиствима почињеним током Другог свјетског рата, иако ће 1.

Република Српска 31.05.2013 | 16:05 Хрватска није успјела да се суочи са масовним убиствима почињеним током Другог свјетског рата, иако ће 1. јула бити примљена у ЕУ, указује лист "Џерузалем пост"."Већем дијелу свјетске јавности познато је да су постојали концентрациони логори попут Биркенауа, Дахауа, Треблинке и Берген-Белсена, гдје су Нијемци и њихови џелати систематски погубили више милиона недужних. Али, колико је њих чуло за Јасеновац или ужасе, које су тамо починили хрватски фашисти?", пита аутор текста Михаел Фројнд. Познат под именом "Балкански Аушвиц", Јасеновац је, наводи се у тексту, представљао највећу мрежу концентрационих логора коју је установила Независна држава Хрватска, а коју су успоставили нацисти 10. априла 1941. године. Нацистички вођа Адолф Хитлер је владавину Хрватском додијелио Анти Павелићу, који је био на челу усташког покрета, чији је циљ био да земљу очисти од Срба, Јевреја и осталих мањина. "Пратећи примјер Нијемаца, Павелић је усвојио расне законе против Јевреја, наметнуо је забране на слободу њиховог кретања и забранио им да се баве разним пословима. Усташе су убиле више од 30. 000 Јевреја или 75 одсто предратне јеврејске заједнице", пише у тексту. "Џерузалем пост" подсјећа да је два милиона Срба живјело у Хрватској и они су били главна мета Павелићу и његовим квислинзима. "Крвожедношћу коју су још исказивали њихови нацистички саборци, усташе су кренуле у `чишћење` хрватске територије спаљујући српска села, обезглављујући свештенике и гурајући православне вјернике у цркве које су потом палили", истиче лист. Више од 200.000 Срба, подсјећа лист, присилно је покатоличено, уз активну помоћ загребачког набискупа Алојзија Степинца. "Међутим, у логору Јасеновац Хрвати су исказали најзверскију суровост и, према бројним свједочењима, убили су неколико стотина хиљада људи неописивим варваризмом. У Јасеновцу није било гасних комора или машина за убијање, тако да је свако убиство извршено ножевима, шипкама, сјекирама или чак чекићима", указује јерусалмски лист. Уколико је Аушвиц био синоним механизованог убиства, онда је Јасеновац био отјеловљење организованог мануелног масакра, закључује лист. У тексту се напомиње да су усташе чак измислиле посебан нож под називом "србосјек" којим су убили огроман број Срба. "Послије Другог свјетског рата и установљавањем комунистичке Југославије, логор је уништен и југословенски лидер Јосип Броз Тито желио је да потисне причу о Јасеновцу, јер није желио да тиме наруши стварање новог југословенског идентитета", подсјећа "Џерузалем пост". Као резултат тога, наводи се у тексту, Хрватска није морала да се суочи са дјелима из своје мрачне прошлости и та се стварност наставила након нестанка Југославије и стицањем независности Хрватске. "Заиста, и након одласка хрватских лидера у Јерусалим да би у Кнесету изразили ријечи извињења, легат усташа и даље је веома жив, па чак и обожаван међу неким Хрватима", констатује "Џерузалем пост". Лист као примјер наводи да су у децембру 2011. године одржане велике меморијалне мисе у двије католичке цркве у Загребу и Сплиту за усташког лидера Анту Павелића, упркос чињеници да је одговоран за смрт неколико стотина хиљада недужних. "Може ли неко да замисли сличну мису у Риму за Бенита Мусолинија или за Хитлера у Берлину?", пита лист. У тексту се напомиње да један од најпопуларнијих пјевача у Хрватској Томпсон привлачи неколико десетина хиљада људи на концерте, гдје бројни млади људи долазе поносно обучени у усташке униформе. "Томпсон има усташке слогане у својим пјесмама, па чак и пјева пјесме у којима се позива на елиминацију Срба", додаје се у тексту. Кључни дио проблема, наводи лист, представља чињеница да све указује на то да је меморијални музеј, који је Хрватска подигла у Јасеновцу, намјерно осмишљен да сакрије праву природу стварне намјене логора. Према ријечима доктора Ефраима Зурофа из Центра "Симон Визентал", поставка у Јасеновцу је "образовна катастрофа". Он је истакао да поставка говори о усташама, а да притом није објашњено ко су били и каква је њихова идеологија била, па чак нема ни фотографија усташких руководилаца логора или починилаца масовних убистава. "Уколико исправно не говоре о томе шта су усташе чиниле у Јасеновцу, онда можете замислити о чему уче дјецу у школама у Хрватској“, истакао је Зуроф. Прије неколико седмица, некадашњи члан управног одбора музеја Јасеновац Јулија Кос такође је изразила забринутост због природе поставке. У писму упућеном страним амбасадорима у Загребу, Косова је истакла да поставка представља лажну слику шта се ту десило, називајући то "замућеним и систематским избјегавањем јасног излагања информација“. "Дуже од седам година, упорно сам тражила од вишерангираних државних званичника да учине нешто по том питању, али су одбијали“, наводи Косова. "Пошто се Хрватска креће ка чланству у ЕУ, сада је вријеме да се та земља примора да се суочи са својом прошлошћу. Историја и њене поуке не могу и не смију бити потиснуте, без обзира да ли су политички погодне", закључује "Џерузалем пост". Лист констатује да хрватске власти треба да изврше драстичне измјене у Јасеновцу и да престану да се крију из нејасних ријечи. "Треба забранити одржавање вјерских служби за усташке званичнике, а образовање о холокаусту треба да постане приоритет у хрватским школама", додаје се у тексту. У вријеме када је екстремизам и антисемитизам све јачи широм Старог континента, од кључне је важности, како истиче лист, да "скривени хрватски холокауст“ почињен у Јасеновцу не буде гурнут у страну. "Европа је још у позицији да износи захтјеве и не треба да се устручава од тога. То је најмање што могу да учине у знак сјећања на стотине хиљада недужних Јевреја, Срба, Рома и других који су убијени у Јасеновцу", поручује се у тексту. У недавно објављеној књизи “Логори смрти Хрватске”, аутора Рафаела Исраелија, представљена је је хроника дословно непознатог геноцида који су усташки фашисти, католички свештеници, као и муслимани из БиХ починили над 700.000 Срба, Јевреја, Рома и неистомишљеника Хрвата у логорима смрти Јадовно и Јасеновац. Користећи резултате недавних истраживања архива који су били објелодањени на Конференцији "Јадовно 2011", аутор открива катастрофична и стравична свједочанства о томе како су та звјерства била извршавана и докази уништавани. "То је првокласно научно раскринкавање досадашње ревизионистичке историје холокауста у Југославији за вријеме Другог свјетског рата", каже се у рецензији ове књиге.