Навршава се 32. годишњица Титове смрти

Навршава се 32.

Република Српска 04.05.2012 | 09:07
Навршава се 32. годишњица Титове смрти
Навршава се 32. годишњица смрти некадашњег доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, који је преминуо 4. маја 1980. године у болници у Љубљани, а његовој сахрани у Београду је присуствовало више од 200 високих државних и политичких личности из света.Тито се на челу Југославије налазио пуних 35 година и имао је несумњиво велики углед у свету, а био је и један од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. У унутрашњој политици оставио је устројство које се се на крају показало као неодрживо - Устав из 1974. године, а специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерешив проблем када се распао Савез комуниста Југославије. Рођен је Кумровцу, у хрватском Загорју 1892. године, у мешовитој хрватско словеначкој породици, а као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату - између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915. године, па је извесно време био заробљеник, а у његовим званичним биографијама навођено је да је учествовао и у Октобарској револуцији. У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића. Радио је 1936-1937. у Коминтерни у Москви, у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака. Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату Партизански покрет, односно Народноослободилачку војску а из рата је изашао као легендарни вођа. Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након Другог светског ратарата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора", чиме је у ствари уништен читав тадашњи грађански слој. Тито је остао упамћен и по томе што је 1948. године одбио Стаљинов притисак, односно Резолуцију Информационог бироа комунистичких партија, након чега је деценијама добијао значајну финансијску помоћ од САД.