Комграп или пљачка вијека

Некада највећа грађевинска фирма на простору бивше Југославије,  са 14 хиљада, београдски Комграп, изводио је највеће и најсложеније грађевинске подухвате у земљи и иностранству.

Република Српска 30.05.2013 | 15:16 Некада највећа грађевинска фирма на простору бивше Југославије,  са 14 хиљада, београдски Комграп, изводио је највеће и најсложеније грађевинске подухвате у земљи и иностранству. Данас ово предузеће чији је већински власник лакташки Интеграл инжењеринг на рубу је пропасти. Интеграл инжењеринг је 2007. купио  50,30 одсто капитала ове фирме за 4,3 милиона евра. Преостали дио остао је у рукама 2 600 малих дионичара. Интеграл се купопродајним уговором обавезао да ће, за 16 мјесеци у предузеће инвестирати 4,3 милиона еура, а Слободан Станковић је тада радницима обећао да ће Комграп након преузимања постати најјача грађевинска фирма на Балкану. Увјеравао их је да ће покренути производњу, запослити још 2 000 радника, да ће најнижа плата бити 1000 еура, али од свега обећаног није испунио ништа. Комграп је за само двије године од приватизације постао тек блиједа слика некадашњег гиганта. У саставу Комграпа било је 11 предузећа и сва су угашена. Погони су затворени, машине продате у старо гвожђе. Сви послови су обустављени, а градилишта затворена. У вријеме приватизације Комграп је имао  1 760 запослених, а тај број је у наредне три године преполовљен. Запослени нису примали плату годинама, а радни стаж им уопште није уплаћиван послије приватизације. Испоставило се да је новог власника само занимала  имовина Комграпа који је процијењен на 140,7 милиона евра бруто вриједности капитала. Многе Комграпове некретнине налазе се у строгом центру Београда, попут пословне зграде на Теразијама, површине 4 243 квадрата, петоспратнице у Косовској улици код Скупштине Србије од 1 260 квадрата, зграде од 1 596 квадрата на Сјеверном булевару. Само у Железнику Комграп има 22 хектара земљишта, затим 14 хиљада квадрата пословног простора у Кијеву, 20 хиљада квадрата у Макишу, десет хиљада квадрата у Обреновцу, хотел у Соко Бањи... Станковић је у међувремену повећао власнички удио у Комграпу на 63,6 одсто капитала, рачунајући да ће тако лакше остварити зацртано. Радници Комграпа данас су у штрајку. Противе се стечају предузећа и траже раскидање приватизационог уговора. Захтијевају исплату 15 плата и повезивање радног стажа од 2005. године, као и социјалну заштиту за оне који су изгубили посао. Синдикална организација предузећа, заједно са предсједником Надзорног одбора Дарком Матијашевићем, који је био директор Комграпа од 2009. године,  недавно су предузели одговарајуће мјере како би онемогућили Слободана Станковића да извлачи новац из предузећа. Агенцији за привредне регистре доставили су судски овјерену привремену мјеру којом се Интеграл Инжењерингу забрањује располагање акцијама Комграпа. Матијашевић објашњава да су тај потез морали да повуку због тужбе коју је Комграп поднио Привредном суду у Бограду у којој тражи надокнату од Интеграла у износу од 775 хиљада еура. У тој тужби синдикат тврди да је Станковић током приватизације уплатио на рачун Комграпа три милиона евра по уговору о зајму, али да је тај новац повукао чим му се указала прилика. Наиме, позајмица је 2009. враћена продајом некретнина у Косовској 17  београдском дијелу компаније Интеграл Инжењеринг. Ради се о дијеловима зграде укупне површине 1207,49 м2 који су продати за 3.200.990 еура. Ове некретнине уписане су на Станковићеве кћерке (Мају Праштало и Тамару Регодић-Станковић) које су тако постале власнице објекта у Београду. Иако су се и синдикат и руководство предузећа до сада обраћали на бројне адресе захтијевајући помоћ надлежних институција и раскидање погубног уговора о приватизацији, одговор су добили само од премијера Србије Ивице Дачића, и то посредно. -Дачић ми је преко шефа кабинета одговорио да ће предмет прослиједити Министарству правде и Агенцији за приватизацију. Послао сам ургенцију и потпредсједнику Владе Александру Вучићу, а синдикат је направио додатне дописе Агенцији за борбу против корупције, Високом  судском и тужилачком савјету и Правобранилаштву, навео је Матијашевић. Радници су се обраћали и министру правде Србије Николи Селаковићу да убрза судски поступак против Станковића, а о цијелом случају обавијестили су и предсједника Србије Томислава Николића. Предсједник синдиката Комграпа Небојша Дајић недавно је изјавио да Станковић није обезбиједио ни један посао за  предузеће чији је већински власник, али је зато тужио своје предузеће. -На наше захтјеве никада није одговарао. Ми немамо никаква права, само обавезе. Тражимо да држава реагује јер је очито да Станковић не поштује ни државу Србију ни њене законе. У читавој причи занимљива је и улога Дарка Матијашевића, који је посљедњих година обављао функцију директора Комграпа. Он је сада стао на страну радника и као предсједник Надзорног одбора и прокуратор предузећа, тужио је Станковића. Матијашевић тврди да неће одустати и да неће дозволити даље уништавање Комграпа. -Већ седам година ја са радницима преговарам да раде и за мање новца, али да раде. Направили смо и без Станковића 150 хиљада квадрата стамбеног и пословног простора. Нисам успио да спријечим губитак зграде у Косовској, али нека тај случај сада испита тужилаштво Србије. Ја нећу да будем тај на којег ће бити бачена одговорност за пропаст предузећа које је основано 1945. године и изградило пола бивше Југославије. Матијашевић дуже од годину дана нема комуникацију са Станковићем, а посљедњи пут када су се чули разговарали су о улагању у предузеће, за шта Станковић није био заинтересован. Власник Интеграла му је одбрусио да то није његова ствар. Ипак, Матијашевић тврди да то и те како јесте његова ствар јер је најодговорнији за све што се дешава у Комграпу. -Три пута сам до сада спасавао Комграп од стечаја који је захтијевао Станковић. Сигурно више нећу допустити да се овуда мотају људи из криминалног миљеа које он доводи. Знам да је покушао да препрода предузеће Милу Ђурашковићу који је сада у затвору. Матијашевић каже да је подржао захтјев синдиката да се Станковићу онемогући  управљање дионицама јер је прије годину дана објављен међународни тендер о продаји предузећа без знања руководства Комграпа. У међувремену, Матијашевић је успио да од продаје спаси зграду Комграпа на Теразијама која је процијењена на 30 милиона евра. Каже да је без Станковићевог знања објекат  дао под закуп  на 20 година. -Сада чекамо грађевинску дозволу да се зграда реновира, а сви приходи од ренте ићи ће Комграпу. Због тога га је Станковић, између осталог, покушао да смијени, али му то није пошло за руком. Матијашевић је због свега наведеног упутио и писмо предсједнику РС Милораду Додику, на које не очекује одговор. -Тражио сам од њега да институционално реагује као предсједник РС јер ово што Станковић ради од Комграпа је општа друштвена штета. Његов начин пословања у Србији у супротности је и са законима Србије, а ако се мисли улагати у Србију, онда је то екстремно лош примјер. Годинама уназад се спекулисало да заправо иза Станковића стоји сам Додик, о чему су нашироко писали београдски медији. Томислав Костић, предсједник синдиката Независност у Комграпу, својевремено је изјавио да му је информацију о правом власнику открио лично директор Агенције за приватизацију Владимир Цветковић и да је ријеч о Милораду Додику. Шта је права истина и  шта ће на крају бити откривено, зависи од правосудних институција Србије које афери Комграп очито приступају темељито, али и опрезно.