Бари за сва времена! (ВИДЕО)

Само је небо остало изнад њих.

Република Српска 29.05.2013 | 12:10 Само је небо остало изнад њих. Фудбалери Црвене звезде дотакли су на данашњи дан 1991. фудбалско сазвежђе и у Барију постали клупски шампиони Европе. Стадион "Свети Никола" вероватно је свето место навијача јединог клуба са простора бивше Југославије, уз Стеауу и јединог из Источне Европе, који је освајао најпрестижнији европски клупски трофеј. Генерације играча, спортских радника и навијача најпопуларнијег српског клуба и данас се радо сећају гола Дарка Панчева са пенала, који је Звезду уписао у ред европских великана. Тим који су чинили: голман Стојановић, затим Радиновић, Маровић, Најдоски, Белодедић, Шабанаџовић, Бинић, Југовић, Панчев, Просинечки, Михајловић, Стошић, Лукић и многи други, на челу са тренером Љупком Петровићем, који је уједно и једини наш тренер - шампион Европе са неким српским клубом, остаће вечно уписана у анале српског спорта. По многима то је и највећи спортски успех у бившој Југославији, јер лакше је тада било постати првак Европе и света у кошарци и ватерполу, него освојити европски врх у клупском фудбалу. Звезда је те 1991. године кренула у поход на кров Европе мршавим ремијем са Грасхоперсом на "Маракани". У реваншу су ствари дошле на своје место и наш шампион је победио "скакавце" у Цириху са 4:1. Падали су затим редом: Глазгов Ренџерс, Динамо Дрезден, Бајерн Минхен и на крају Олимпик из Марсеја. Круна доброг рада тадашње управе предвођене Драганом Џајићем и Владимиром Цветковићем, који су неколико година правили шампионски тим, била је баш Бари. Тог 29. маја пре 22 године славили су навијачи Звезде у Београду, Нишу, свим градовима Србије, али и у Сарајеву, Бањалуци, Мостару, Љубљани... Била је то "лабудова песма" једне земље и једне генерације врхунских фудбалера, рођених на просторима целе бивше СФРЈ. На жалост, распала се много пре свог "природног" пада. Почетак рата, санкције и "изгнанство" из Београда, јер Звезда није могла да игра у СР Југославији, довели су до распродаје најталентованије генерације састављене на овим просторима,  која је по свом квалитету могла да буде у врху европског фудбала бар још две-три године. Данас, 22 године касније, навијачи Звезде присећају се са сетом и те генерације и времена, а Бари је опеван у навијачким песмама са неодољивом жељом да се једног дана понови. Међутим, није реално да у оваквом економском и спортском миљеу бар један наш клуб у скорије време понови Звездин успех. Ипак, само играње у Лиги шампиона велики је корак напред, а за Звезду и даље недосањани сан. [јwплаyер цонфиг="Оут-оф-тхе-Боx_цопy" медиаид="32162"]