Свједок оспоравао тврдње о протјеривању

Свједок одбране некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића у Хашком трибуналу Владимир Лукић рекао је данас да ни Влада Републике Српске, ни Предсједништво са Караџићем на челу, нити Скупштина нису донијели ниједну одлуку која би водила ка извршењу злочина.

Република Српска 28.05.2013 | 16:45 Свједок одбране некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића у Хашком трибуналу Владимир Лукић рекао је данас да ни Влада Републике Српске, ни Предсједништво са Караџићем на челу, нити Скупштина нису донијели ниједну одлуку која би водила ка извршењу злочина.Лукић, који је 1993. и 1994. године био предсједник Владе Српске, рекао је да је било појединаца који су у јавности износили ставове иза којих нису стајале власти, као и да је било иступања на сједницама Скупштине на које се није реаговало, али која нису била политика власти и нису спровођена у дјело. Свједок је тужиоца Кристину Густафсон упутио да погледа и шта су на сједницама својих скупштина говорили представници муслиманске или хрватске стране. "Шта смо ми све чули да се дешавало на скуштинама муслимана и Хрвата... једни другима су тако сви парирали. Много тога што је речено није реализовано и, на срећу, није се могло реализовати", рекао је Лукић. Он је указивао да су на изазивање сукоба у БиХ и бившој Југославији утицали Други свјетски рат и злочини који су тада почињени, те истакао да су се Срби плашили да би се могла поновити убиства у логору Јасеновац. "Шта мислите зашто сам ја отишао у рат и 20 мојих рођака? Они сигурно нису ишли да играју коло, већ су ишли да страдају за своју слободу", рекао је Лукић, напомињући да он у посљедњих 15 година води Удружење Јасеновац - Доња Градина и да је у логору Јасеновац у Другом свјетском рату убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Лукић је негирао да су Срби у БиХ "стратешки планирали пресељавање српских избјеглица на територије под српском контролом". "Тачно је да смо имали избјеглице из цијеле БиХ и из великог дијела Хрватске. У Бањалуци је у једном тренутку било више избјеглица него грађана. Али је тачно и да је у Бихаћу било 40 одсто Срба, а није остао ниједан, а у Мостару ако је неко остао, био је убијен. Ти су се људи морали негдје склонити", рекао је Лукић. Он је потврдио да је било нелегалног преузимања станова грађана и да није било лако рјешавати такве проблеме, "јер је свако био наоружан". За шест стратешких циљева, формулисаних на Скупштини српског народа БиХ у мају 1992. године, које тужилаштво сматра доказом да су злочини над муслиманима и Хрватима унапријед били планирани, Лукић је рекао да је са њима упознат 1993. или 1994. године и да се данас сјећа само шестог циља - изласка Републике Српске на море. Лукић је рекао да се о тим циљевима разговарало током мировних преговора у Дејтону, крајем 1995. године, у којима је и сам учестовао, и да је приједлог тада био да српска страна да 40 одсто територије Требиња, у замјену за излаз на море. "Зашто би, на крају крајева, Република Српска била ускраћена, када смо у заједничкој држави Југославији већ имали излаз на море", упитао је Лукић. Караџић, који се сам заступа пред судом, позвао је пред крај засједања наредног свједока, вјештака одбране за балистику, пензионисаног потпуковника Милета Попарића. Попарић је у Београду завршио Машински факултет, а у Загребу школу резервних војних официра гдје се, како је рекао, упознао са свим наоружањем тадашње Југославије, и пешадијским и артиљеријским. Свједок је навео да је послије те школе ступио у професионалну службу у Југословенској народној армији и да је распоређен у Фабрику наоружања "Претис". Он је 1991. године премјештен у Технички оптички центар у Београду, а пензионисан је 2007. године. Попарићев исказ биће настављен сутра.