Хаг се није бавио “фантазијама и трачевима”

На суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, одбрана је завршила унакрсно испитивање бившег главног истражитеља тужилаштва о Сребреници Жан-Рене Руеза.

Република Српска 28.05.2013 | 13:58 На суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, одбрана је завршила унакрсно испитивање бившег главног истражитеља тужилаштва о Сребреници Жан-Рене Руеза.Младић (70), који је био командант Војске Републике Српске, оптужен је за геноцид над 7.000 Муслимана из Сребренице у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. ВРС заузела ту енклаву која је била под заштитом УН. Младићев бранилац Бранко Лукић питао је Руеза да ли је током истраге коју је водио од 1995. до 2001. чуо "трачеве да су стране обавештајне службе биле умешане у убиства Муслимана". "Не, када су гласине биле толико близу фантазији, нисам имао времена за бацање на ту тему", одговорио је Руез. Упитан да ли су муслиманске власти и пре његове истраге злочин у Сребреници називале геноцидом, Руез је узвратио да он то није чинио док Трибунал није осудио генерала ВРС Радислава Крстића за помагање геноцида у Сребреници. У додатном испитивању, тужилац Питер Меклоски предочио је Руезу радне налоге за ровокопаче и друге грађевинске машине ВРС за "копање ровова" на више локација у околини Зворника, средином јула 1995. где су, по оптужници и ранијим пресудама Трибунала, српске снаге стрељале хиљаде муслиманских заробљеника. Сведок је прокоментарисао да ти радни налози "имају смисла" зато што потврђују да су ископавања на тим местима обављена непосредно пошто су била завршена масовна стрељања сребреничких Муслимана. У свом дуготрајном сведочењу, Руез је на суђењу Младићу детаљно објаснио како је истрага о масовним убиствима у Сребреници почела и како су на основу изјава преживелих и других информација нађена места злочина, примарне и секундарне масовне гробнице с телима жртава. После Руеза, тужиоци су пред судије извели заштићеног сведока чији се исказ одвија иза затворених врата. Затворене седнице највиши су ниво заштите идентитета сведока у пракси Трибунала. На почетку данашњег заседања, Младићева одбрана је поновила захтев да радна недеља, због здравственог стања оптуженог, буде смањена са пет на четири радна дана. О том захтеву, који су раније неколико пута одбиле, судије ће одлучити накнадно. Процес Младићу, оптуженом и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН 1992-95. биће настављен сутра.