Српкиња главна генетичарка у Бостону

У неколико највећих америчких клиника, лабораторијски се ради дешифровање комплетног генома, тако да се може сазнати од којих болести би особа могла у будућности да болује, а једну такву лабораторију води и проф.

Република Српска 26.05.2013 | 19:00 У неколико највећих америчких клиника, лабораторијски се ради дешифровање комплетног генома, тако да се може сазнати од којих болести би особа могла у будућности да болује, а једну такву лабораторију води и проф.др Мира Бјелотомић Ајронс, пореклом из Србије.Она је начелница Одељења за генетику у Бостонској дечјој болници, где се ради пренатална дијагностика, односно уз помоћ тестова женама још у трудноћи открива од којих болести би дете у будућности могло да болује. "Дешифровање целог генома се сада посебно ради у пренаталној дијагностици, али може и након рођења. Обично их раде жене које у породици имају неко наследно, тешко обољење. На овај начин неке болести могу да се превенирају или да се осмисли терапија и лечење пре него што се дете разболи", рекла је Тањугу Мира Бјелотомић Ајронс. Ова дијагностика још увек је веома скупа и, према њеним речима, ради се само на неколико највећих универзитета у Америци, тако да се не може очекивати да ускоро почне да се примењује и у Србији. Наша саговорница каже да читање генома у Америци кошта пет до десет хиљада долара и да се ради на томе да буде доступно што већем броју људи. "Напредовањем технологије смањиће се цена тестова, идеја је да буде око 1.000 долара, како би било доступно што већем броју људи", нагласила је она. Проф.др Мира Бјелотомић Ајронс недавно је боравила у Србији на четвртој Конференцији српске медицинске дијаспоре. Како је рекла Тањугу, имала је прилику да сарађује са многим српским генетичарима. Она сматра да Србија, што се тиче кадрова и знања, не заостаје за Америком и истиче да је веома важно да генетичари међусобно сарађују, а скупови попут Конференција српске медицинске дијаспоре су, како објашњава, одлична прилика за упознавање и размену искустава. "Генетика, као релативно млада наука, није довољно упозната са свим ретким болестима и зато је важно да генетичари међусобно разговарају и размењују искуства, не само унутар једне државе, већ на светском нивоу. Идеја је да се сарадња оствари и са генетичарима у Србији", нагласила је она. Захваљујући савременој технологији није неопходно, како каже, да се генетичари састају, већ се размена искуства и консултације могу обавити и путем савремених средстава комуникације, попут Скајпа.