Јелачић: Хашко тужилаштво посједује девет милиона различитих докумената

Хашки трибунал сакупио је, у двије декаде рада, значајну документацију радећи на истраживањима ратних злочина широм бивше Југославије те је врло важно да та документација буде доступна становницима тих држава и да се као таква искористи.

Република Српска 24.05.2013 | 17:30 Хашки трибунал сакупио је, у двије декаде рада, значајну документацију радећи на истраживањима ратних злочина широм бивше Југославије те је врло важно да та документација буде доступна становницима тих држава и да се као таква искористи. Обично се мисли да ми имамо само пресуде и оптужнице, али су једнако важни и документи који су поткријепили те пресуде као и документи који досад нигдје нису кориштени, а можда никад не би видјели свјетло дана да није било истражитеља Хашког трибунала и притиска на владе у бившој Југославији да отворе своје архиве нашем истражитељу - казала је Фени у Сарајеву шефица Службе за комуникације у Трибуналу Нерма Јелачић. Наводи да само Тужилаштво има више од девет милиона различитих докумената који се не своде само на изјаве свједока или преживјелих и експерата него и на пресретнуте разговоре, видеоархиве, војне документе, политичке састанке... - Врло је важно да та архива коју је Хашки трибунал сакупио буде доступна становницима држава бивше Југославије да би се могла искористити за потребе даљњег суочавања с прошлошћу са чиме се на овим просторима још носимо - казала је Јелачић. Истиче да је Хашки трибунал  својим радом допринио писању једног дијела ратне хисторије бивше Југославије, те да је важно да се тај дио хисторије уклопи у све оно што се сад дешава у домаћим судовима, те у оно што раде невладине организације. - Важно је да то остане доступно и након што Хашки трибунал више не буде постојао - казала је. Јелачић каже да су све јавне одлуке и јавни судски списи Хашког трибунала доступни у електронској форми на wеб страници Трибунала и могу се преузети, али је, наводи она, друга ствар колико је људи информирано о томе и колико их зна користити те комплексне базе података. - Сад се концентрирамо на отварање информационих центара у државама бивше Југославије које су заинтересиране за то. Ти центри би садржавали копије архива Хашког трибунала, а било би ангажирано и стручно особље које би могло помоћи онима који су мање технички компетентни да се сами користе комплексним базама података - казала је она. Нагласила је да успјех и оснивање таквих центара овиси о интересу држава. Јелачић каже да су сва три члана Предсједништва БиХ позитивно одговорила на захтјев предсједника Трибунала о оснивању таквих центара у БиХ, те да постоји интерес за његово оснивање и у Сарајеву и Бањој Луци. - Радит ћемо на томе да у наредне двије године буду отворени ти центри. Ту смо се удружили с Центром за људска права Универзитета у Сарајеву, те с Уредом градоначелника Града Сарајева. Надам се да ћемо простор за тај центар добити у обновљеној згради Вијећнице - казала је Јелачић. Ових дана бит ће обиљежено 20 година постојања Хашког трибунала чији мандат се приводи крају, а очекује се да ће посљедње пресуде бити изречене у наредних неколико година.