Исповест Срба из Либијског пакла

Држављани Србије, који су јуче стигли у Београд након годину и девет месеци заточеништва у либијском граду Зинтану, кажу да у затвору нису малтретирани и да су се спријатељили са осталим затвореницима.

Република Српска 22.05.2013 | 11:45 Држављани Србије, који су јуче стигли у Београд након годину и девет месеци заточеништва у либијском граду Зинтану, кажу да у затвору нису малтретирани и да су се спријатељили са осталим затвореницима. ЦЕАС захтева да се обелодане све околности под којима су Срби отишли у Либију. "Да могу, изљубио бих целу Србију. Не могу да се нагледам. Песак више ни на мору нећу згазити", узбуђено је рекао за "Новости" Зоран Николић из Лазаревца- Он се са Мартиновићем, Недељком Милановићем из Лазаревца, Милорадом Ђунићем из Лознице и Београђанином Војиславом Нићифоровићем, одмах по слетању на аеродром, упутио ка згради БИА, где су жељно ишчекивали да виде своје најмилије. Акцију спасавања ове петорке, чију муку је у јеку крвавог либијског рата чула цела Србија, наши обавештајци и Министарство спољних послова започели су у септембру прошле године. Стрпљивом дипломатском тактиком успели су да их извуку из казамата у Зинтану, где су их затворили на правди бога. "Нећу никада заборавити тај 11. август 2011. године. Кренули смо трбухом за крухом. Али, нашли смо се на погрешном месту у погрешно време. На аеродрому у Триполију заробили су нас побуњеници. Оптужили су нас да смо Гадафијеви снајперисти. Мислио сам да је готово са нама" , присетио се Зоран. Зоранову причу је наставио Недељко Милановић: "Са аеродрома су нас одвели у неки подрум. Променили смо још два-три затвора, да би нас коначно сместили у Зинтану. Били смо затворени у тржном центру, који је претворен у робијашницу. Локали су били ћелије, а у средини је био круг за шетање. Памтићу тих 70 корака.” Наши грађевинци тврде да их чувари нису малтретирали и да су се спријатељили са осталим затвореницима. Једном месечно могли су телефоном да се јаве породицама, а могли су чак и да прате српску телевизију. Редовно су одвођени на саслушања, пошто је отворен и судски процес. Једини наш прекршај био је што смо у Либију дошли без визе, а спремало нам се суђење као да смо ратни злочинци. Нада нас није напуштала, јер смо знали да је правда на нашој страни. Тако је и било, пошто смо, на крају, ослобођени и пред цивилним и пред војним судовима. Тога не би било да није било наше државе и владе. Свима ћу им бити захвалан до краја живота”, испричао је за лист Војислав Нићифоровић. У штаб БИА стигли су и лекари, који су одмах прегледали раднике. Све је будно пратио шеф агенције Небојша Родић, пишу "Новости." Објаснио је да је круг затворен пре око месец и по дана и да је тада било јасно да ће исход бити добар: "Сагледали смо тада све чињенице и било је јасно да смо способни да реализујемо акцију." У штабу је био и први потпредседник Владе Александар Вучић који је био један од кључних координатроа великог подухвата. Иначе, читава операција била је спремљена у недељу. Наши грађевинци су из Зинтана под јаким обезбеђењем пребачену у Триполи. Одатле су превезени у Тунис, где их је чекао авион који је обезбедила Влада. Одатле су се винули у слободу. Неразјашњено да ли су грађевинци или војници Центар за евроатланске студије (ЦЕАС) захтева од државних органа Републике Србије да обелодани околности под којима су грађани Србије отишли у Либију, зато што постоје индиције да су они у Либију послати 21. августа 2011. као регрути фирме за физичко техничко обезбеђене Аваx, регистроване 2009. године у Агенцији за привредне регистре. ЦЕАС такође захтева да се обелодани да ли су споменути грађани имали везе са Војском Србије у тренутку када су отишли у Либију. ЦЕАС подсећа да је претходни министар спољних послова Вук Јеремић, после објављивања вести о хапшењу грађана Србије у Либији, одбацио сваку евентуалну везу петорице заробљеника са државом, војском или безбедносним службама, наглашавајући да су заробљени Срби у потпуно приватном капацитету и да немају никакве везе са властима Србије или РС. Тадашњи министар одбране Драган Шутановац је још на почетку либијског конфликта, такође, морао да демантује спекулације око учешћа српских војника у либијском конфликту на страни Моамера Гадафија. После увођења зоне забрањеног лета изнад Либије, у марту 2011., престало се са полемикама о евентуалном ангажману српских пилота у Гадафијевим ваздушним снагама. Но, Вучићев дочек ослобођених грађана упућује на супротно. ЦЕАС подсећа да су према писању београдског листа ,"Ало", Срби били међу првим плаћеницима који су стигли у Либију да се боре на страни Гадафија по избијању сукоба између Гадафијевих снага и побуњеника. ЦЕАС, такође, подсећа да је дневни лист ,"Блиц" објавио фотографију једног од петорице ослобођених, Милића Мартиновића, са пуцачког тренинга. Слику са истом капом и наочарима Милић Мартиновић објавио је и на wеб сервису "ЛинкедИн", на коме појединци и фирме оглашавају своје услуге и траже послове. На овом wеб сервису је Милић Мартиновић поставио оглас гђе је промовисао свој "бизнис". Са истом капом и наочарима Милић Мартиновић се сликао и за "ЛинкедИн", овог пута у ратној пози са пиштољем усмереним у мету. На "ЛинкедИн" профилу који је до 31. августа 2011. био доступан Милић Мартиновић је као своје занимање навео "професионалац за сигурност и истраге" (Сецуритy анд Инвестигатионс Професионал). Мартиновићев профил је 31. августа 2011. угашен. ЦЕАС подсећа да је Србија скоро једина држава у Европи која нема законом регулисану област рада компанија за физичко техничко обезбеђење и привате детективе. Имајућу у виду све контроверзе овог случаја, али и друге проблеме које изазива законска нерегулисаност ове широке и важне области, у којој у Србији ради око 40. 000 људи, те све оптужбе о додатном раду у функцији радника физичко техничког обезбеђења које по приватним и државним објектима пружају чак и припадници МУП-а Србије, а поготову Жандармерије, сматрамо да се законодавном уређењу ове области мора приуступити по хитном поступку, наводи се у саопштењу Центра за евроатланске студије.