Истина о Маркалама

Свједочење експерата балистичара у процесу одбране Радована Караџића у потпуности побија наводе тужбе у случајевима "Маркале 1" и "Маркале 2" и неких других ратних догађаја за које је оптужена српска страна - истиче адвокат Горан Петронијевић.

Република Српска 22.05.2013 | 09:30 Свједочење експерата балистичара у процесу одбране Радована Караџића у потпуности побија наводе тужбе у случајевима "Маркале 1" и "Маркале 2" и неких других ратних догађаја за које је оптужена српска страна - истиче адвокат Горан Петронијевић. "Сведочење експерата балистичара није први пут сада представљено Хашком трибуналу, али у случају одбране доктора Радована Караџића, на начин на који је презентовано, у потпуности побија наводе тужбе“, прецизирао је Петронијевић за Срну. Он појашњава да је највећи и најзначајнији доказ - чињеница да се материјалним доказима побија оно што је до сада била врста увријеженог мишљења. "Балистичари су сада научно доказали да се ти догађаји /попут експлозија на Маркалама/ нису десили онако како је презентовано током рата, да такве верзије нису у складу са законима природних наука, те да су нелогичне и када се ставе у раван логичког преиспитивања“, наглашава Петронијевић. Он истиче да се то односи на Маркале, али и на "многе случајеве снајперскух дејстава, гранатирања и тако даље, који показују да је циљ муслиманског руководства у Сарајеву у периоду рата било стварање утиска да су само муслимани жртве, а Срби злочинци“. "Они су то у одређеној мери успели и тај део медијског рата су на неки начин добили, међутим, дошло је време да се и те ствари отворе, јер без тога нема истине, а без истине нема заједничког живота" - рекао је Петронијевић. Балистички експерт одбране Зорица Суботић рекла је на суђењу Радовану Караџићу прошле седмице да је инцидент на Маркалама из фебруара 1994. године изазван статичким експлозивом, а да је у случају другог масакра из августа 1995. године могуће све, само не оно што тврди тужилац. Од експлозије минобацачке гранате на Маркалама је 5. фебруара 1994. године погинуло 66, а рањено 140 људи. У другом инциденту, 28. августа 1995. године, погинуле су 43 а рањено је више од 75 особа. Обје гранате су, тврдио је тужилац, испаљене са положаја Сарајевско-романијског корпуса ВРС. У случају првог инцидента експерт одбране тврди да није постојала могућност да мина долети и падне на пијацу, а да при томе не удари у кров тезге. Активирање мине се, по експертизи Суботићеве, могло догодити тако што је стабилизатор гранате претходно закопан у тло, на њега је нанесен неки материјал преко којег је стављена подлога, а онда је на њу стављена мина без стабилизатора која је даљински активирана. Суботићева је навела низ "необичности" које, сматра она, указују да инцидент није био "изненадан" и да није "природно" текао. Тако је телевизијско снимање почело моментално након експлозије, евакуација је била "нелогична", јер је била усмјерена у Улицу Џенетића Чикма "која је једносмјерна, мала и непролазна у односу на централну улицу" и трајала је само петнаестак минута, аутомобили су се кретали Улицом маршала Тита - у супротном смјеру, било је присутно много лица са службеним ознакама, а било је и "манипулација бројем жртава". У случају другог инцидента је, према мишљењу експерта одбране, "много једноставније тврдити што се није десило". Суботићева је, тако, на основу расположиве документације и проведене истраге закључила да није било "техничких могућности" да мина буде испаљена са положаја Војске Републике Српке. У супротном, она би морала бити ухваћена радаром или би детонирала на крову зграде. Она је указала да је на основу трагова пронађених на лицу мјеста "потпуно јасно да је приликом испаљења гранате кориштено такозвано `основно пуњење` експлозива. Граната је могла бити испаљена са положаја Армије БиХ, али би се у том случају чуло испаљење. Преостале четири гранате које су - према исказима свједока тужилаштва - служиле за "подешавање ватре", према њеном мишљењу, "нису имале никакве везе с овим инцидентом" и нису експлодирале истог дана када и пета, која је довела до масакра. Осим тога, Суботићева је истакла да је "технички необјашњиво" присуство два стабилизатора на лицу мјеста, као и разлика коју је уочила између стабилизатора са фотографија снимљених на лицу мјеста и стабилизатора који је предат Трибуналу.