Бањалука: Убијене бебе још чекају правду

Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник - свијет је остао нијем.

Република Српска 21.05.2013 | 15:01 Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник - свијет је остао нијем...Нехуманост свјетских моћника узроковала је гашење једног по једног живота.... Велики злочин, који је резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маја до 19. јуна 1992. године, још чека правду. У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им, нажалост, није могао бити допремљен. Кисеоник није достављен упркос бројним апелима јавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организација били упознати о тешкој ситуацији у којој се налазила бањалучка Клиника за дјечије болести. Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница код Београда није добио дозволу за лет од Савјета безбједности УН, пошто је тада важила забрана летова изнад БиХ. Мајке преминулих беба формирале су удружење и захтијевају од власти Републике Српске да покрену тужбу против Савјета безбједности УН. "Правда још није задовољена“, упозорава за Срну секретар удружења Жељка Тубић и додаје да је за мајке понижавајуће да се сви сјете беба само на годишњицу смрти. "Осјећамо се као марионете. Кад је неком у интересу да се нешто покаже - зову нас дођемо. Ми својој дјеци свакако идемо на гробље“, рекла је Тубићева. Она је захвалила граду Бањалука, који се, како наводи, потрудио да 12 беба не буде заборављено. "Оно што би вољеле мајке јесте да се позове неко на одговорност и да ми мајке коначно добијемо статус који нам припада, али до тога још није дошло ни након 21 године“, рекла је Тубићева. Беба Жељке Тубић имала је девет дана када је умрла. "Не можемо да опростимо. Нема тих ријечи којима бих опростила што је моје наручје остало празно... Што сам цијели живот пјесмице пјевала тишини и празним рукама... За то нема опроштаја“, каже Жељка Тубић. Она подсјећа да је, упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник - свијет остао нијем. На Одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12 новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда, јер је Савјет безбједности УН забранио лет над територијом БиХ. Седам дана након смрти посљедње бебе Војска Републике Српске успоставила је коридор са Србијом. Нехуманост свјетских моћника узроковала је тада гашење једног по једног живота. Тринаеста беба - Слађана Кобас је преживјела, али је битку за живот изгубила 2005. године. Четрнаеста беба тада је задобила посљедице које ће носити цијелог живота. Бебе, које нису стигле ни да добију имена, сахрањене су једна до друге на бањалучком Новом гробљу. Скулптура "Живот" изграђена је у центру Бањалуке као знак сјећања на њих, али и као подсјетник и помен за сву дјецу која су страдала у протеклом рату. Скулптура је својеврсни запис о овој трагедији, коју и дан-данас преживљавају мајке страдалих беба: Душанка Ђукић, Живка Кнежевић, Фатима Дедић, Жељка Тубић, Зилха Мурица - Делић, Сафета Медић, Нађа Пушка, Драгослава Марић, Милена Сандић, Драгица Комљеновић, Маида Ђуран и Грозда Рауш.