Ексклузивно: Додиков ратни пут

Нису ријетки случајеви посљедњих година да Милорад Додик устврди како је био припадник ВРС, те да је дао свој пуни допринос стварању РС и на тај начин.

Република Српска 21.05.2013 | 14:24 Нису ријетки случајеви посљедњих година да Милорад Додик устврди како је био припадник ВРС, те да је дао свој пуни допринос стварању РС и на тај начин. При том Додик одлучно одбацује све тврдње да се у рату бавио шверцом и да је био близак режиму Слободана Милошевића и његовим кључним људима, као што је Михаљ Кертес, некадашњи свемоћни шеф Царина бивше СРЈ. Уговори о увозу нафте до којих сам дошао потпуно демантују ове Додикове тврдње и свједоче да се он итекако бавио шпекулацијама са горивом. Штавише, Додик је имао фирму у Темишвару у Румунији (као и већина српских „бораца“), преко које је увезао хиљаде тона нафте (дизел Д2) у РС, СРЈ и некадашњу Републику Српску Крајину. Потврђује то и уговор, потписан 23.03.1994. године између фирме „Сигнус“ Софија (Бугарска), као продавца нафте, и фирме „Врбас“ из Темишвара (Румунија), коју заступа Милорад Додик, купац деривата. Предмет уговора је 12 000 тона Д2 дизела, а цијена је ситница - 4.800.000 долара, односно 400 долара по тони. Додик је са Бугарима договорио да се нафта плати у доларима и то преко банке, што је и учињено. Уговор је потписао Додик. Уговор има и два Анекса, а једним од њих се прецизира да је мјесто испоруке Лука Бар, тадашња СРЈ, а други се односи на банковни рачун продавца. Анекси су потписано 29.03.1994. и 23.04.1994. године. Након потписивања анекса, Комерцијална банка из Београда обавјештава Софија банку и фирму „Сигнус“ из Бугарске (27.04.1994. године) да је Додикова фирма „Врбас“ – „квалитетна и да је у поступку издавање гаранције за посао“. Тада је на челу Комерцијалне банке био Љубо Михајловић Шиптар, Милошевићева десна рука за финансије. Гаранција је издана, што потврђују документи који се односе на плаћање провизије од 2%, а 28.04.1994. године нафта је кренула за луку Бар. Нафта је била руска. Када је стигла на ове просторе, њена цијена је била 4 ДЕМ (тадашње њемачке марке) по литри. Једноставном рачунском операцијом дође се до резултата који каже да је Додик на овом контингенту тада зарадио неколико десетина милиона марака. Немогуће је прецизно утврдити зараду, јер је један дио нафте продан на територији тадашње СРЈ, гдје је њена цијена била нижа него у ратним подручјима РС и некадашње РСК. Наравно, није он једини био у овом послу, постојао је читав ланац, али ови документи свједоче да Додик не говори истину о свом ратном ангажману. Уз то, послове оволике вриједности није могао радити без подршке режима Слободана Милошевића, односно без одобрења Михаља Кертеса. Треба знати да је Додик у то вријеме био веома близак и са Бориславом Микелићем, премијером сада непостојеће РСК. Наравно, Додик је сву ову нафту увезао и распродао због патриотизма. Овдје можете видјети све документе: хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/