ĐURIĆ: Rokovi ne smiju da ugroze kvalitet rješenja za KiM

Savetnik predsednika Srbije Marko Djurić izjavio je danas da je moguće da posle 2.

Republika Srpska 27.03.2013 | 18:30 Savetnik predsednika Srbije Marko Djurić izjavio je danas da je moguće da posle 2. aprila bude održana još jedna runda dijaloga Beograda i Prištine, poručujući da Srbija razume da postoje vremenska ograničenja zbog podnošenja izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama, ali da ne treba dozvoliti da rokovi idu na uštrb kvaliteta rešenja. Na pitanje da li je Beograd, ukoliko se postigne rešenje koje je prihvatljivo, spreman da postpiše neki dokument, kao što zahtevaju delovi medjunarodne zajednice, Djurić je u intervjuu Tanjugu rekao da "forma postizanja sporazuma tek treba da bude predmet razgovora" i dodao da Beograd u novoj rundi očekuje daleko veću fleksibilnost, pre svega prištinske strane. "U razgovori sa predstavnicima medjunarodne zajednice mi nastojimo da utvrdimo u kojoj meri su spremni da Prištinu poguraju ka fleksibilnijem stavu i izražavamo nadu da ćemo u narendoj rundi dijaloga biti svedoci takvog ponašanja", kazao je Djurić. On dodaje da, ukoliko se ipak dogodi da u narednoj ili naredne dve runde ne bude postignut dogovor s Prištinom, srpska strana neće odustati uverena da dogovor nema alternativu. "Smatramo da ne bi bilo recionalno baciti pod noge proces koji je za osam meseci donekle približio dve strane, iako se prištinska strana pokazala nedovoljno spremnom na kompromis", rekao je Djurić, uveren da je racionalnim pristupom u traganju za rešenjem moguće doći do kompromisa, zbog čega ne isključuje mogućnost da i posle 2. aprila razgovori budu nastavljeni. Dijalog se mora nastaviti sve dok se ne pronadje rešneje koje će zadovoljitit interese obe strane, poručuje Djurić. "Mi razumemo da postoje vremenska ograničenja koja se tiču podnošenja odredjenih izveštaja, medjutim, ni jedno rešenje i sam tok pregovora ne bi trebalo da budu na uštrb kvaliteta zbog rokova", naveo je Djurić. Savetnik predsednika, koji i sam učestvuje u dijalogu u Briselu, ističe da delegacija Srbije na novu rundu razgovora sa Prištinom odlazi spremna da se dogovori oko preciznih nadlažnosti zajednice srrskih opština i da odgovori na sve nezvanične (nonpejper) sporazume koji cirkulišu u javnosti poslednjih nedelja. Upitan znači li to da je pripremljen novi dokument ili neka vrsta aneksa na platformu predsednika Srbije za rešavanje Kosovskog pitanja, koja sabira te precizne nadležnosti, Djurić kaže: "Bićemo potpuno spremni da svaki apsekt zajednice sprskih opština elaboriramo i prištinskoj strani i predstavnicima EU". Precizirajući taj odgovor, Djurić objašnjava da su u dosadašnjem toku razgovora više puta predstavnici EU iznosili pred obe strane različite "non-pejpere" od kojih su neki objavljeni i u našim medijima nezvanično, a neki i pogrešno preneti, i da je stoga namera delegacije Srbije da da svoj komentar na svaki od predloga koji se, bilo u formi nezvaničnog papira ili u formi usmenog izlaganja, nadje pred njima u Briselu. Djurić ponavlja i da je delegacija Srbije spremna da ponudi vrlo kvalitetne argumente u prilog naldežnosti zajednice srpskih opštine koje, navodi, ne ugrožavaju poziciju Prištine. Upitan da obrazloži šta tačno sadrže precizirane nadlažnosti, odnosno šta su principi na kojima Beograd nastavlja dijalog sa Prištinom, Djurić je naveo da se polazi od toga da li zajednica ima sopstvene nadležnosti ili vrši samo one koje su joj kao opštini poverene, da li ima svoje organe za sprovodjenje tih nadlažnosti i skupštinu koja vrši neku vrstu nadzora nad organima koji poseduju te nadlažnosti, kao i to da li zajednica ima svoju imovinu. "To je izuzetno značajno pitanje, jer je naša namera da neke od imovinsko-pravnih odnosa rešimo prenošenjem imovine na buduću zajednicu", dodao je Djurić. Važno je, kako kaže, i to kako je definisan mehanizam za učešće Srba u centralnim organima vlasti u Prištini, kao i da li je i na koji način u eventulanom sporazumu pomenuto rešenje za pravosudje i policiju. Djurić podseća na izjavu predsednika Tomislava Nikolića da se insistira da na teritoriji zajednice srpskih opština ne mogu da se pojave oružane snage u dugom vremenskom periodu i navodi da se zato predlaže rešenje po kojem "snage bezbednosti, odnosno paravojne formacije koje predstavljaju neku vrstu zametka oružanih snaga takozvane Republike Kosovo, jednostavno nemaju pristup područjima u kojima žive Srbi iz potpuno očiglednih razloga". On dodaje i da za sada srpska strana nije čula značajnije primedbe medjunarodne zajednice na takvo rešenje, ali da o tome pre svega žele da se dogovore sa Prištinom.