ЂУРИЋ: Рокови не смију да угрозе квалитет рјешења за КиМ

Саветник председника Србије Марко Дјурић изјавио је данас да је могуће да после 2.

Република Српска 27.03.2013 | 18:30 Саветник председника Србије Марко Дјурић изјавио је данас да је могуће да после 2. априла буде одржана још једна рунда дијалога Београда и Приштине, поручујући да Србија разуме да постоје временска ограничења због подношења извештаја о напретку Србије у евроинтеграцијама, али да не треба дозволити да рокови иду на уштрб квалитета решења. На питање да ли је Београд, уколико се постигне решење које је прихватљиво, спреман да постпише неки документ, као што захтевају делови медјународне заједнице, Дјурић је у интервјуу Тањугу рекао да "форма постизања споразума тек треба да буде предмет разговора" и додао да Београд у новој рунди очекује далеко већу флексибилност, пре свега приштинске стране. "У разговори са представницима медјународне заједнице ми настојимо да утврдимо у којој мери су спремни да Приштину погурају ка флексибилнијем ставу и изражавамо наду да ћемо у нарендој рунди дијалога бити сведоци таквог понашања", казао је Дјурић. Он додаје да, уколико се ипак догоди да у наредној или наредне две рунде не буде постигнут договор с Приштином, српска страна неће одустати уверена да договор нема алтернативу. "Сматрамо да не би било реционално бацити под ноге процес који је за осам месеци донекле приближио две стране, иако се приштинска страна показала недовољно спремном на компромис", рекао је Дјурић, уверен да је рационалним приступом у трагању за решењем могуће доћи до компромиса, због чега не искључује могућност да и после 2. априла разговори буду настављени. Дијалог се мора наставити све док се не пронадје решнеје које ће задовољитит интересе обе стране, поручује Дјурић. "Ми разумемо да постоје временска ограничења која се тичу подношења одредјених извештаја, медјутим, ни једно решење и сам ток преговора не би требало да буду на уштрб квалитета због рокова", навео је Дјурић. Саветник председника, који и сам учествује у дијалогу у Бриселу, истиче да делегација Србије на нову рунду разговора са Приштином одлази спремна да се договори око прецизних надлажности заједнице сррских општина и да одговори на све незваничне (нонпејпер) споразуме који циркулишу у јавности последњих недеља. Упитан значи ли то да је припремљен нови документ или нека врста анекса на платформу председника Србије за решавање Косовског питања, која сабира те прецизне надлежности, Дјурић каже: "Бићемо потпуно спремни да сваки апсект заједнице спрских општина елаборирамо и приштинској страни и представницима ЕУ". Прецизирајући тај одговор, Дјурић објашњава да су у досадашњем току разговора више пута представници ЕУ износили пред обе стране различите "нон-пејпере" од којих су неки објављени и у нашим медијима незванично, а неки и погрешно пренети, и да је стога намера делегације Србије да да свој коментар на сваки од предлога који се, било у форми незваничног папира или у форми усменог излагања, надје пред њима у Бриселу. Дјурић понавља и да је делегација Србије спремна да понуди врло квалитетне аргументе у прилог налдежности заједнице српских општине које, наводи, не угрожавају позицију Приштине. Упитан да образложи шта тачно садрже прецизиране надлажности, односно шта су принципи на којима Београд наставља дијалог са Приштином, Дјурић је навео да се полази од тога да ли заједница има сопствене надлежности или врши само оне које су јој као општини поверене, да ли има своје органе за спроводјење тих надлажности и скупштину која врши неку врсту надзора над органима који поседују те надлажности, као и то да ли заједница има своју имовину. "То је изузетно значајно питање, јер је наша намера да неке од имовинско-правних односа решимо преношењем имовине на будућу заједницу", додао је Дјурић. Важно је, како каже, и то како је дефинисан механизам за учешће Срба у централним органима власти у Приштини, као и да ли је и на који начин у евентуланом споразуму поменуто решење за правосудје и полицију. Дјурић подсећа на изјаву председника Томислава Николића да се инсистира да на територији заједнице српских општина не могу да се појаве оружане снаге у дугом временском периоду и наводи да се зато предлаже решење по којем "снаге безбедности, односно паравојне формације које представљају неку врсту заметка оружаних снага такозване Републике Косово, једноставно немају приступ подручјима у којима живе Срби из потпуно очигледних разлога". Он додаје и да за сада српска страна није чула значајније примедбе медјународне заједнице на такво решење, али да о томе пре свега желе да се договоре са Приштином.