Šta čeka Ameriku naredne dvije godine: Istrage, veto i mogući opoziv

Demokrate od januara preuzimaju Kongres i dobijaju moć da predsedniku Donaldu Trampu blokiraju zakone i imenovanja, kao i da pokrenu istrage o radu administracije.

Tramp preti vetom na sve ako demokrate ne budu sarađivale, a iz Bele kuće poručuju da će birači demokrata zažaliti.

Novi saziv Kongresa počinje sa radom 3. januara, a do kraja Trampovog mandata ostaju dve godine.

Prvi put od povratka u Belu kuću, Tramp će vladati sa Kongresom koji kontrolišu njegovi politički protivnici.

Veto kao glavno oružje

Bez većine u Kongresu Tramp ne može sprovesti zakone, ali može sprečiti one koje usvoje demokrate. Veto se može preglasati samo dvotrećinskom većinom u oba doma, a demokrate je nemaju.

Tramp je to jasno poručio još u izbornoj noći: "Imam potpunu moć veta i siguran sam da ćemo uspeti da dogovorimo stvari. Mislim da će hteti da rade sa mnom. Inače bih jednostavno stavio veto na sve, a to neće hteti."

To znači da će se o budžetu, cenama, carinama i ratu u Iranu najverovatnije pregovarati od slučaja do slučaja, uz stalnu pretnju blokadom sa obe strane.

Istrage i opoziv

U Predstavničkom domu Hakeem Jeffries trebalo bi da postane predsedavajući.

Najavio je program za prvih 100 dana koji uključuje smanjenje troškova života, kao i nadzor i istrage o radu Trampove administracije.

Ono što će takođe biti u rukama demokrata jeste opcija opoziva.

Predstavnički dom može pokrenuti opoziv običnom većinom, ali su za smenu predsednika potrebne dve trećine glasova u Senatu.

Ni nakon ovih izbora demokrate nemaju toliku većinu.

Većina u Senatu daje demokratama kontrolu nad potvrđivanjem Trampovih kandidata za ministre, ambasadore i federalne sudije. Za svako novo imenovanje Tramp će morati da dobije podršku i dela demokrata.

(Klix) Foto: Schreenshot