Minićeva druga vlada kao čorba sa previše začina

Novi ministri, stara pravila. Nova Vlada Republike Srpske izgleda kao čorba sa previše začina. Dok se jedni uče na našoj grbači, drugi cementiraju svoje vječne mandate. Da li su kompetencije postale nebitne, a partijska knjižica jedina prava diploma?

​Dok građani krpe kraj s krajem, premijer Minić servira Vladu poslušnika. Da je struka odavno kapitulirala pred partijom, potvrđuje i Branko Todorović iz Helsinškog odbora, koji ogoljava kriterijume za izbor funkcionera:

„Oni koji ih postavljaju na mjesto ministra od njih traže samo jednu stvar, a to je: budi poslušan i potpisuj papire koji ti se donesu. Kad je vlast vidjela u proteklih 10, 15, 20 godina da je na pozicijama ministara ili direktora javnih preduzeća doslovno mogao biti magarac i da narod ništa ne bi reagovao.“

Resori se dijele kao na pijaci. Tako je na čelu Ministarstva poljoprivrede, vjerovali ili ne, Anđelka Kuzmić — profesorica italijanskog jezika sa iskustvom iz vrtića. To je inspirisalo sociologa Vladimira Vasića koji kaže:

„I sad me ne bi čudilo da su našli neko dijete iz vrtića i rekli — e, on će sad biti ministar porodice, omladine i sporta.“

Nije dijete, ali jeste učiteljica Irena Ignjatović, koja je preko noći postala Bošnjakinja kako bi popunila nacionalnu kvotu. Na „matematiku podobnosti“ upozorava pravnica Marija Topić Nikolić:

„Da bi se uopšte ispunio taj nacionalni ključ za sastav Vlade, potrebno je da imamo osam ministara iz reda srpskog naroda, pet Bošnjaka i tri Hrvata. Uvijek dođe neko ko će 'prodati vjeru za večeru' i izjasniti se — a to opet omogućava Ustav — kao da je druge nacionalnosti, i tako opet dođemo do tog ključa podobnih.“

Dok se novi uče na grbači naroda, stari ne mrdaju. Zora Vidović kasu „brani“ novim zaduženjima. Petar Đokić, apsolutni rekorder po stažu, ne napušta resor energetike uprkos brojnim aferama koje se za njegovo ime vežu deceniju i po. S druge strane, Zlatan Klokić u petom mandatu nastavlja da troši milione na predstavništva u inostranstvu, od kojih građani nemaju nikakve koristi. Iza svega se krije precizna računica koju razotkriva Todorović:

„Vidimo da će pojedinci kroz afere korupcije i kriminala postati vlasnici termoelektrana, fabrika, željeznica... svega u Republici Srpskoj. Imaćemo možda 50-ak ljudi koji su vlasnici svega, i mlade ljude koji će gledati kako da odu u Sloveniju, Austriju ili Njemačku.“

Iako bi se ekspertska vlada od mladih i obrazovanih ljudi mogla sastaviti za deset minuta, takvi u ovaj sistem ne bi mogli stati, poručuje sociolog Vasić:

​„A znate šta je problem sa ljudima koji znaju svoj posao? Što su oni prije svega naučnici, a naučnike nećete tek tako ukalupiti u partijske okvire. Učene ljude i pametne glave nećete tek tako slomiti da budu poslušnici do te mjere i da izvršavaju baš sve što partija od njih traži.“

Davno je Andrić zapisao da dođu vremena kada „pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati“. U Republici Srpskoj znanje nije samo ućutkano – ono je postalo teret. Dok se stručnost baca pod noge, poslušnost se nagrađuje funkcijama. U takvom poretku, kabineti postaju utočišta za podobne, a granični prelazi jedina nada za sposobne.

(BN)