Ne treba novi Dejton, već poštovanje Ustava BiH

Tri decenije od Dejtonskog sporazuma, Bosna i Hercegovina dočekuje u možda najvećoj krizi svake vrste, koja traje skoro cele ove godine. Sporazum je okončao troipogodišnji rat u kojem je poginulo više od 100.000 ljudi, a gotovo dva miliona – približno polovina predratnog stanovništva – ostalo je bez domova. O Dejtonu nekad i sad, pre svega o višemesečnoj krizi u BIH, za "Svet i mi" je govorio dr Milan Blagojević, pravni stručnjak iz Banjaluke.

Prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina se danas suočava sa "stalnim pokušajima razgradnje Dejtonskog sporazuma i pretvaranjem zemlje u savremeni protektorat". Kao ključnog aktera u tom procesu navodi kancelariju visokog predstavnika (OHR), čiji su, kako kaže, gotovo svi visoki predstavnici, izuzev prvog, Karla Bilta, "vladali kao kolonijalni upravnici, suprotno Ustavu BiH i Povelji Ujedinjenih nacija".

"Možemo samo govoriti o stalnim pokušajima i radnjama na razgradnji Dejtona, što nikako nije dobro za BiH i pretvaranja Bosne i Hercegovine od države članice Ujedinjenih nacija u savremenu koloniju, protektorat, najgrubljim kršenjem kako povelje Ujedinjenih nacija, tako i ustava Bosne i Hercegovine.

A ko je sve zaslužan za tu razgradnju koju pomenijete, za tu razgradnju Dejtona? Koje sve zaslužan?

Najvažniji uzročnik i, da tako kažem, proizvođač svega toga je kancelarija visokog predstavnika i brojni visoki predstavnici od 97. godine do danas. Od svih njih mogu samo da ostavim po strani prvog visokog predstavnika Karla Bilta, koji to nije radio, a svi drugi su vladali kao bukvalno kolonijalni upravnici nad Bosnom i Hercegovinom i time najgrublje gazili njen ustav koji zabranjuje takvo vladanje nad državom članicom Ujedinjenih nacija kao i povelju Ujedinjenih nacija i da stvar bude dovedena do, da tako kažem, kriminalnog savršenstva, jer je ovo vladanje OHR-a svojevrstan kriminalni poduhvat međunarodnih razmira.

Ovde je, znate, vrijedi ona misao Ive Andrića koju je svojevremeno zapisao u njegovim Znakovima pored puta rekavši kad bijeda prodre u misli, u govor, u shvatanja i običaje kad se ona prihvati kao ispravna i kad prodre i prožme čoveka u svim njegovim ćelijama, onda je ta beda nepovratno osvojila jedan prostor, pretvorila ga trajno u svoje carstvo u kojem se ne živi ljudskim životom, nego životom bede i njenog mrtvog i dugog trajanja. Iz takvog carstva, kaže Andrić, nema ni spasa, ni ti bežanja. E to je dakle Bosna i Hercegovina, 30 godina posle Dejtona". ističe profesor Blagojević. 

On posebno ističe odluku Ustavnog suda BiH iz 2000. godine, koja je, po njegovom mišljenju, omogućila visokim predstavnicima da preuzmu zakonodavnu ulogu, iako je to protivno Ustavu BiH. Time je, kako kaže, "ozvaničena praksa koja je suštinski suspendovala suverenitet zemlje".

"Ne samo što drugi visoki predstavnik, Karlos Vestendorp, 1998. godine, odgovarajući na pitanja kako je zadovoljan takozvanim bonskim ovlašćenjima, odgovara da po njegovoj interpretaciji to nije dozvoljeno Dejtonom i da bi trebalo zaključiti novi Dejton i u njemu reći da je on protektor i da ima izvršna i zakonodavna ovlašćenja na određeni period, ali da to nije ugovoreno Dejtonskim sporazumom.

Dakle, i sam taj visoki predstavnik tadašnji priznaje da su tzv. bonska ovlašćenja suprotna dejtonskom sporazumu i međunarodnom pravu, ali to nije smetnja da Ustavni sud Bosne i Hercegovine, koji je po Ustavu Bosne i Hercegovine pozvan da brani Ustav BiH od bilo čijeg napada, već u novembru 2000. godine suprotno Ustavu Bosne i Hercegovine, koji to zabranjuje, kaže u jednoj svojoj odluci da, navodno, OHR i visoki predstavnik imaju, navodno, pravo da substituišu domaće vlasti u zakonodavnoj funkciji i da nameću svoju volju kao zakon.

E, to je ta beda, vidite, i ta beda koja je prodrla u misli, u shvatanja, u govor, takvih osoba koje su sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine pozvane da brane ustav i ono što piše u njemu da je zabranjeno kršiti suverenitet Bosne i Hercegovine i da iko drugi vlada Bosnom umesto njenih institucija. Dakle, taj Ustavni sud krši ustav i omogućuje vladavinu visokih predstavnika Bosnom i Hercegovinom i od tada do danas on je to ponovio protipravno, protivustavno. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je ponovio u više navrata, u više svojih odluka", ističe sagovornik emisije "Svet i mi" Insajder televizije. 

Govoreći o mogućnosti novog Dejtona ili novog ustavnog rešenja, Blagojević naglašava da to nije potrebno i dodaje da BiH ne treba novi sporazum, već, kako ističe, "dosledno poštovanje postojećeg ustava, posebno načela državnog suvereniteta i zabrane bilo kakvog protektorata". Takođe ocenjuje da je "mentalitet podaništva", kako ga opisuje Andrićevom metaforom, zahvatio ne samo bošnjačke političke strukture, već i deo srpskih i hrvatskih predstavnika u institucijama BiH i Republike Srpske.

(Insajeder TV) Printscreen/Potpisivanje Daytonskog sporazuma