"Glupi" dug je kada se zadužujete da biste održavali likvidnost budžeta

- Standard građana u BiH sporo raste, a Bosna i Hercegovina je jedna od najnerazvijenijih država u Evropi. Takvo stanje će se vjerovatno zadržati i u budućnosti, zbog neispunjavanja uslova iz reformske agende plana razvoja, koje je postavila EU, rekao je, između ostalog, gostujući u rubrici “Aktuelno”, jutarnjeg programa BN televizije, prof. dr Admir Čavalić, ekonomski analitičar.

- Zbog neispunjavanja uslova iz reformske agende, BiH će izgleda biti jedina zemlja iz regiona koja neće dobiti sredstva iz evropskih fondova. Biće to udar na našu privredu jer razvojne projekte vezujemo upravo za Evropsku uniju, smatra Čavalić, ali i dodaje da će se, ako uzmemo u obzir istoruju našeg pregovaranja sa EU, problem na kraju povoljno rješiti, samo što će proces ići znatno sporije.

“Tu je riječ o par stotina miliona koji idu u kontinuitetu ili milijardi konvertibilnih maraka koje možemo dobiti. Nismo se usaglasili oko ključnih pitanja. Mislim da je to problem i da će cijenu platiti, ne samo privrednici, već i građani, jer ovdje govorimo o projektima koji treba da izvrše transformaciju našeg društva i privrede. To je putna infrastruktura, energetsko pitanje i slično”, kaže Čavalić.

Na pitanje šta to znači za građane, Čavalić kaže: “Znači skuplji račun za električnu energiju, komunalije, znači lošije puteve… To je indirektno povezano sa činjenicom da nije bilo političkog konsenzusa da se pregovara sa EU, koja je spremna da ta sredstva da ili kroz grant, ili kroz kreditni aranžman.”

Statistike pokazuju da Bosna i Hercegovina spada u red najnerazvijenijih, zemalja u Evropi i da naši sugrađani nisu zadovoljni standardom. Čavalić pojašnjava da su faktori koja utiču na naš životni standard realan rast ličnog dohotka, koga nerijetko pojede inflacija, te da nas spašavaju neformalna ekonomija i dijaspora.

“Ako bismo pogledali statistiku penzija i minimalnih primanja, ne možemo da objasnimo kako ljudi egzistiraju. Sa druge strane, ako uzmete taj faktor uticaja, da neko možda iz vana šalje novac nekim formalnim ili neformalnim kanalima, ili da možda neko privređuje, ima svoje poljoprivredno gazdinstvo i neformalno prodaje svoje proizvode, onda dolazimo na činjenicu koja objašnjava taj naš životni standard.“, kaže prof. dr Čavalić.

S’ obzirom na trend sve češćeg zaduživanja Republike Srpske i FBiH, Čavalić kaže da još ne idemo putem dužničkog ropstva, ali da postoje negativne tendencije.

“Pametni dug je ako imate neku značajnu reformu - hoćete nešto da reformišete, pa je bolno i kratkoročno, a dugoročno donosi rezultate. Gradnja kapitalnih objekata, puteva ili njihova rekonstrukcija, ili bilo šta što je dobro za privredu – to su pametni dugovi. Glupi dug je, ako tako možemo da ga nazovemo, kada se zadužujete da biste održavali likvidnost budžeta, tekuću budžetsku potrošnju – da bude na vrijeme plata ili penzija. Nemam ništa protiv toga, ali se tako samo održava “status quo”, a sa druge strane povećava se nivo zaduženja”, pojašnjava Čavalić.

On smatra da redovnost isplata penzija i plata u javnom sektoru još uvjek neće biti dovedena u pitanje, te da kroz ovaj stepen zaduživanja, nećemo doživjeti takozvani “grčki scenario”.

(BN) Foto: BN