Pet godina od odlaska velikog čovjeka Majevice

Znao je, kako se to kaže u narodu, na čemu nebo stoji. Obrazovan, vrhunski inteligentan, vispren za svaku situaciju, doba, vreme i ljude, pouzdan do najviših granica, prijatan za ljude od čobanina do akademika, pravdoljubiv, rodoljubiv, human, zanimljiv i Bogu posvećen.

Republika Srpska 26.02.2024 | 13:17

To je bio naš diplomirani inženjer elektrotehnike Blagoje „Blago“ Josipović, potomak čuvenog Cvike Josipovića iz Bogutova Sela kod Ugljevika, zaseoka Sarije, koji je zakopao prvi grumen uglja u tom kraju, kada je i počelo rudarenje.

Ovo je, povodom pet godina od prerane smrti tog velikog čoveka, narodnog tribuna, borca VRS prve kategorije, TV hroničara, vrsnog geopolitičara, rekao njegov prijatelj, saborac, sapatnik i saradnik Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, ne skrivajući, ni danas, suze za njemu nezaboravnim, Blagom.

„Iza Blagoja su ostala velika dela, ali malo šta materijalno, jer je, kao posvećen vernik, znao je da je materijalno prolazno, sklono truljenju“, kazao je Mitrić. Iza njega je ostala njegova predivna porodica, njegovi sinovi Lazar i Stevan, od unuke Stane, do unuka Miloša i Stefana, koji su već postali slavni po znanju i obrazovanju, na obe strane Drine, i supruga Stana, koja mi je bila oslonac kakav se retko susreće u životu.

I kao predsednik Srpskog humanitarnog društva „Sloga Majevice“ i znatno ranije organizovao je pomoći i izdvajao zamašne pomoći ugroženima na obe obale Drine. Prvi je odneo pomoć zeničkim rudarima, posle rudarske tragedije, gde je tešio porodice, jer sam bio „dete rudnika“.

Odrastao je u porodici koja je bila progonjena od tajne policije, u Brozova doba, od hapšenja oca zbog politike do mučenja sestre, inače monahinje Manastira Tavna, do drugih žestokih mera koje su osetili i on i njegova braća i sestre. Dugo je radio u Nemačkoj, kao jedan od pionira IT tehnologija, gde je bio aktivan član Srpske narodne odbrane, ali i cenjeni član SDP-a u vreme kancelara Vilija Branta. Svaki njegov dolazak kući, u Suvo Polje kod Bijeljine, gde se skućio sa suprugom Stanom, podrazumevao je dolazak islednika Udbe, a posle DB BiH, i ispitivanje i maltretiranje.

U tome su čak učestvovali pripadnici tajne policije, inače rođaci njihove kuće! Većina njih će, potom, postati „ljuti Srbi“ i „pristalice đenerala Draže“. I svi, kako je Blago znao da kaže, i sve to – tobože. Nisu se bunili kada im je, kasnije, tokom i posle rata, govorio, na samo njemu svojstven način, da je siguran da iza Dražine i slike kralja Petra i Aleksandra kriju Brozove slike.

„Užasavao se i bio je ogorčen na one koji su lopovluke krili lažnim patriotizmom i uvek, javno, poručivao da lopovi i profiteri nikad ne mogu da budu rodoljubi“, rekao je njegov prijatelj Vladimir Mitrić. „Pred ratove u BiH doneo je značajan deo planova za razbijanje Jugoslavije, za zlo koje se sprema da podvali srpskom narodu, ali, umesto razumevanja, u Beogradu mu je, u nekim od tada saveznih institucija, prećeno hapšenjem i oduzimanjem pasoša.

Shvatajući koliko je sati, mudri Blagoje je došao kući i rekao supruzi i deci, ako oni neće sa njim u Nemačku, da će, kad pukne, a rekao je da će sigurno da se zarati, doći da bude sa njima i uz njih. I tako je i bilo. Sa čitavom porodicom bio je na prvoj liniji, sin Lazo je demobilisan tek 1997. godine, kao kapetan vojne policije VRS, ali za njega, kao i pre nekoliko decenija za njegovog oca, nije bilo posla ni hleba u zavičaju. Stigli su drugi, oni koji barut nisu omirisali, uglavnom potomci onih koji su ga isleđivali ili ratnih profitera, koje je, iz sve snage, ne bojeći se ničega, javno prozivao.

Bio je, pored ostalog, i sjajan ratni reporter, koji je svojim prilozima svedočio o borbi srpskog naroda, o stradanjima, ali i o svetlim primerima da se Srbi ne dele ni na četnike ni na partizane. Delao je na srpskom jedinstvu i za to se, vazda, molio Bogu. Obožavali su ga iskreni vernici, ne samo pravoslavne vere, već i svih drugih u zemlji i svetu sa kojima se susretao.

„Ako ne budemo ljudi, posebno u vremenima zla, sa čime ćemo pred našeg Gospoda Isusa Hrista“, govorio je često Blago sa Majevice. „Imao je petlju da, na početku rata, zatraži da se protera nemački obaveštajac, koga je znao kao velikog prijatelja ustaške emigracije, u čemu je i uspeo, ali je taj Nemac vraćen, uprkos svemu, i dugo vremena je proveo u domu jednog ‘velikog Srbina'“, rekao je Mitrić.

„Blagi je savršeno znao karakter rata, kao dobro osmišljena klopka, za sve narode, kako bi sirotinja stradala dok se oni koji su decenijama drmali i odlučivali o našim životima ne bi presvukli u druge odore, čime bi bili prihvatljiviji i narodu i Evropi i svetu. Tu, isticao je Blago, nema neke naročite filozofije i mudrolije. I vreme sve više pokazuje da je bio u pravu u što u ‘stare – nove krugove’ nije hteo ni po koju cenu, bez obzira što je moljen i pozivan. Do poslednjeg daha ostao je svoj. To je podrazumevalo težak put njegov i njegove porodice, ali i onih koji su ga, kao i on njih, stameno podržavali.

(Podrinje.rs)