Ogorčenje građana Srpske zbog divljanja cijena

Građani Srpske su u 2022. godini u kupovini potrošili čak 1,4 milijarde KM više nego u 2021.. Jesmo li to naprasno postali bogatiji, odakle smo izvukli taj novac i jesu li nam prosjek, kao i kad se računa prosječna plata, izvukli oni bogatiji?

Republika Srpska 29.01.2023 | 20:40

Ne, nismo preko noći postali Švajcarska, našli ćup sa blagom ili otkrili da imamo bogatu tetku u Americi. Više smo trošili, svjedoče građani, jer smo zbog poskupljenja svega što dotaknemo morali još dublje da gurnemo ruku u prazne džepove. Zna se, kažu, ko najviše troši.

Građani su, ističu, i političari i bogati ljudi koji puno troše pa nam oni utiču na statistiku.

Sve je danas skupo, a cijene rastu svakog dana.

“Danas kupite hljeb koji je već sutra 20 feninga skuplji. Tako je sa svim osnovnim životnim namirnicama. Poskupjelo je i gorivo, ali ćemo se voziti kad imamo para da ga kupimo, a da jedemo moramo svakog dana”, rekli su nam anketirani građani.

Dodaju da su primanja ostala skoro ista, a da su svako povećanje poskupljenja “pojela”.

Odavno je računica za kupovinu, nakon plaćanja računa, postala drugačija. Više se ne kupuje sve što je potrebno, pogotovo u poslednjih godinu dana.

“Ma kakvi, to je davna prošlost. Kupiš za onoliko koliko imaš u džepu plašeći se da će račun na kasi biti veći. Pruži se onoliko koliko možeš da se pokriješ, onako kako su stari ljudi govorili. Sad kaiš mora da se stegne pa ono što si trošio prethodnih godina sad moraš da popoloviš”, pričaju građani Bijeljine, Doboja, Prijedora i Pala.

Inflacija je učinila svoje. Većina građana bili su nijemi posmatrači koji nisu znali šta ih je snašlo, kaže struka.

Snežana Šešlija predsjednik Udruženja za zaštitu potrošača “ToPeeR” iz Doboja kaže su cijene namirnica podizane od 2 do10 feninga, pa su tako stalno imale neku novu cijenu.

“Mi uopšte nismo bili svjesni toga jer poskupljenje od 10-15 odsto u jednom danu odmah primjetimo, ali kad poskupljuju od 0.001 odsto, pa na to opet 10 odsto, mi to ne registrujemo. Pakovanja su takođe često manja, pa tako mi na kraju vidimo rezultat svega toga, a to su enormno veći troškovi života”, objašnjava Šešlija.

Troškovi stanovanja i prevoza, odnosno goriva povećani za 30 odsto, kaže ekonomista Slaviša Raković i dodaje da su to troškovi na koje građani ne mogu da utiču i na kojima ne mogu da štede.

“Pored toga, tu su i spoljni faktori koji su tome doprinijeli, a prije svega bih rekao da se radi o dijaspori koja je 2022. prvi put nakon kovid krize imala priliku da masovno dođe u domovinu i kupuje. Ta potrošnja se sigurno vidi u gore pomenutoj statistici”, kaže Raković.

Iako sebe često hrabre onim čuvenim “biće bolje, samo da smo smo mi živi i zdravi”, kada se radi o izgledima da se stanje popravi, a cijene padnu ili se bar stabilizuju, građani su jednoglasni: Ne znamo koliko će cijene još da rastu ali će sigurno rasti.

Nisu optimisti po pitanju toga šta nas čeka u budućnosti. Smatraju da će stanje biti sve gore jer, kako kažu “vlast neće da ukine akcize koje im pune budžet, mladi ljudi odoše i neće imati ko da radi i zaradi, a pitanje je hoće li biti novca za penzije”.

Kako bi se pomoglo građanima, potrebne su hitne, dosledne i transparante mjere institucija, ali da se u rješavanje krize uključe i ekonomisti, kaže Snežana Šešlija.

“Najneophodnije je da se civilni sektor uključi kako bi uticao na to da se budžetska sredstva raspodjeljuju kao da je budžet socijalni jer mi više nemamo razvojnog budžeta. O tome ne treba ni da razmišljamo jer prvo treba izaći iz krize. Građani bi iz krize trebalo da izađu zdravi, jer ako budemo davali ovoliko novca za lijekove, ne znam čega ćemo se odreći”, jasna je Šešlija.

Trgovci bi, takođe trebalo da budu odgovorniji jer, ističe Šešlija, danas mogu da uzmu puno novca ali sutra neće imati ko da uđe u prodavnicu. Dodaje da će tada biti ugroženi i oni, a ne samo građani.

(BN Foto:Arhiva)