Embargo na naftu: 5. februar je potencijalni rizik

Stupio je na snagu naftni embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem. To znači i prekid dotoka ruske nafte naftovodom "Janaf" u Srbiju. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da se ni danas ni narednih ništa neće dogoditi, jer su uveliko ugovorene isporuke nafte do kraja godine. Ukazao je da je 5. februar potencijalni rizik, jer tada stupa na snagu zabrana uvoza derivata ruske nafte u Evropsku uniju. Tada će se pojaviti jedan ozbiljan nedostatak dizela, poručuje Mićović.

Srbija 05.12.2022 | 09:04

Evropska unija stavila je rampu na uvoz ruske nafte koja stiže morskim putem i ograničila njenu cenu na 60 dolara po barelu. Rusija ne prihvata taj limit ni po cenu smanjenja proizvodnje. Iako je pet članica Unije izuzeto od te sakcije zabrana važi i za Srbiju – prekinut je dotok ruske nafte naftovodom "Janaf".

Tomislav Mićović ističe da ova mera EU, zapravo G7 zemalja, da je ostavila nekog traga već bi se to videlo po ceni.

"Danas se ništa neće dogoditi, neće se dogoditi ni narednih dana – sirova nafta se kupuje terminskim ugovorima i već su uveliko ugovorene isporuke do kraja godine i januar je čak završen", dodaje Mićović.

Ukazao je da u tom smislu ova mera neće dovesti do problema, tj. ugrožavanja snabdevenosti.

"To pokazuju cene sirove nafte koje su u petak bile 89 dolara po barelu, danas su 86, znači cene su stabilne", kaže Mićović.

Hoće li poskupeti naftni derivati 

Već tri nedelje cene goriva na našim pumpama su u padu. Gorivo je pojeftinilo, ali vozači brinu kako će se ova situacija odraziti na cene derivata. Mićović navodi da su svi rizici koje nosi energetska kriza i dalje na stolu.

"Rizici postoje, ali ne postoji ništa što bi sada neposredno ugrozilo snabdevenost i što bi podiglo cene. Za sada je sve pod kontrolom", dodaje.

Ističe da kao što je premijerka Ana Brnabić rekla da je u pitanju politička odluka kada je reč o Srbiji, isto tako OPEK tvrdi da neće povećavati svoje isporuke koje redukuje, jer smatra da bi to bila politička odluka, a ne odluka vođena ekonomskim interesima.

"OPEK+ i dalje ostaje na svojoj redukciji proizvodnje od dva miliona barela – što pokazuje da je snabdevenost tržišta stabilna", naglašava Mićović.

"Važno je da sačuvamo uvoz" 

I NIS kaže da su spremni da očuvaju snabdevanje. Mićović poručuje da NIS ne može u potpunosti da odgovori zahtevima tržišta, kao i da je jako bitno da postoji komponenta uvoza.

"Treba očuvati cene na tom nivou da je uvoz moguć. U ovom momentu skromnih 20.000 tona se uvozi ovih meseci u Srbiju i daje tu stabilnost. Ranije je to bilo i 50.000 ili 60.000 tona", dodaje.

Naglašava da je NIS preuzeo na sebe veliki deo snabdevenosti tržišta i u kriznom periodu.

"Ali je važno da sačuvamo taj uvoz, jer jednom kada prekinemo i kada ti derivati završe na nekom drugom tržištu – neće biti tako jednostavno vratiti ih nazad i zato kod formiranja cena jako je bitno da to bude na tom nivou koji pokriva troškove uvoza", objašnjava Mićović.

Nema problema na Mediteranu, dovoljno je derivata 

Gužva je na Mediteranu, brodovi stižu sa svih strana. Na pitanje koliko to može da uspori trasport nafte i derivata, Mićović kaže da za sada nema nikakvih problema. 

"Ponuda na Mediteranu, gde se snabdeva i Srbija sirovom naftom, a mogu reći i derivatima nafte, to je sve jedan veći region Mediterana i šire do Slovačke, Mađarske i Austrije – tu za sada ima dovoljno derivata nafte", naglašava Mićović. 

Ukazao je da je 5. februar potencijalni rizik, jer tada stupa na snagu zabrana uvoza derivata nafte iz Rusije u Evropsku uniju.

"Tada će se pojaviti jedan ozbiljan nedostatak dizela. Treba da se spremamo svi za 5. februar više nego za ovaj 5. decembar, jer sirova nafta lakše nekako uspeva da promeni svoje tokove i da dođe do Mediterana u dovoljnim količinama", dodaje Mićović.

"Državne rezerve važne ako dođe do poremećaja"

Zbog toga su važne zalihe, država kaže da su skladišta puna i da ima rezervi za dva meseca. Kada je reč o zalihama naftnih kompanija, Mićović kaže da su operativne zalihe formirane na nivou četiri dana prosečne potrošnje.

"Ne uspevaju naftne kompanije u potpunosti da upravljaju svojim zalihama kao da nema krize. Svi se trude da optimizuju te zalihe kako ne bi pretrpeli gubitke u padajućem tržištu kakvo je bilo sad za nama", ističe Mićović.

Objasnio je i da državne zalihe ne služe da prebrode krizu, već da premoste do rešenja i nekog novog izora snabdevanja ukoliko dođe do poremećaja.

"Poremećaju nastaji našom ili ne našom voljom ili greškom, svejedno oni su mogući. Zbog toga je važno da te zalihe budu što veće i da nam daju više prostora i vremena da prebrodimo potencijalni poremećaj", objasnio je Mićović.

Ima li problema u transportu Dunavom

Kada je reč o transportu nafte Dunavom, letos je bilo problema, kao i jesenas i iz pravca Slovačke i iz pravca Konstance.

"U Konstanci i dalje je jedan haos s obzirom da se Ukrajina u velikoj meri snadbeva dizelom iz Konstance, što ranije nije bio slučaj. Tako da su sve zemelje koje su na Dunavu i gravitiraju snabdevanje odatle imaju problem, jer je tamo problem", navodi Mićović.

Kada je reč o vodostaju Dunava, kaže da je dovoljan nivo da može da se obezbedi normalno snabdevanje brodovima.

"Međutim, Dunav u dogledno vreme neće porasti kao stvari stoje, biće ovakav ili eventualno nešto niži, što nas uvodi u zimu kada možemo lakše doći do zaleđenog Dunava. Pratićemo situaciju u svakom slučaju", zaključio je Mićović.

(RTS)