Amerika traži zamjenu za Aljbina Kurtija

Lideri dve najjače opozicione stranke u Prištini, Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK), pre dva dana su započeli zvaničnu posetu Stejt departmentu, ali te sreće nisu bili ministri iz vlade Aljbina Kurtija. I oni su prošle nedelje pokušali da se ukrcaju na avion koji bi ih odveo do zgrade blizu Bele kuće, ali su ih diplomate iz Vašingtona odvratile "dobronamernim savetom" da posetu ostave za "pogodniji datum".

Srbija 19.11.2022 | 14:21

Slučajnost ili ne? Da li to SAD, kao idejni tvorac Kosova, stvara teren da se istorija, odnosno pad Kurtijeve Vlade, ponovi kako bi došao saradljiviji partner iz opozicije? I, najvažnije, šta bi to značilo za Srbiju? 

 Vest da kosovski ministri pravde i lokalne samouprave, Aljbuljeni Hadžiu i Eljbertu Krasnići, nisu otputovali u SAD imala je velikog odjeka. Spekulisalo se da su im odbijene vize, ali je Hadžiu rešila da stane na kraj tračevima pa je otkrila da je nakon sastanka sa visokim zvaničnicima ambasade SAD na Kosovu odlučeno da ta poseta bude odložena za "pogodniji datum“.
"Fatalno i alarmantno"

To, očekivano, nije zadovolilo tamošnju javnost, samo je pojačalo ocene da je odlaganje puta reakcija na odbijanja Kurtija da usliši uporne sugestije SAD i EU o produžetku roka za zamenu srpskih registarskih tablica, što je pre desetak dana dovelo do izlaska predstavnika Srba iz institucija.

Od tada se kriza na Kosovu pojačala, a na "osvetu" SAD se nije dugo čekalo. Kurtijevi ministri su, umesto da odu u Vašington, ostali u Prištini, a potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri upozorio da je to "svojevrsna sankcija". 

 - SAD će zauvek sačuvati odnose sa narodom Kosova, ali će narušiti odnose sa zvaničnicima. SAD su već pokazale prve znakove preispitivanja odnosa sa kosovskim zvaničnicima. "Savet" najvećeg prijatelja kosovskih Albanaca da ne putuju je svojevrsna sankcija. Ovo je fatalno i alarmantno - naveo je Ljatifi na Fejsbuku.

Pitanje je, međutim, da li bi Amerika sada mogla da krene u praktičnu vežbu i da od "sankcija" dođe do rušenja Kurtija, što se već desilo u martu 2020. godine?

Time bi Vašington možda dobio prijemčivijeg partnera, a samim tim i priliku da dijalog Beograda i Prištine izbave iz ćorsokaka.
"Svaki sledeći biće gori" 

 Da li bi poslušniji, prema aršinima Zapada, političar doneo pomake u rešavanju kosovskog čvora?

Bivši diplomata Srećko Đukić nije optimista. Šta više, on za "Blic" ocenjuje da bi svaki sledeći zvaničnik Prištine bio sve gori za saradnju. 

- To što se menja vlast i partneri SAD na Kosovu za nas ništa na znači. Kada sa ove distance pogledamo unazad, ispostavlja se da je iz ugla Srbije bio najbolji Hašim Tači. A mi smo tada pošto - poto hteli da ga vidimo u zatvoru. Možemo da pretpostavimo da bi taj neko novi bio umereniji od Kurtija, i bivši premijer Isa Mustafa je bio takav, ali ni to nas nije daleko dovelo - kaže Đukić.

 U trenutnom sazivu Skupštine Kosova koji broji 120 mesta (100 se bira na izborima a 20 je rezervisano za manijske nacionalne grupe), Kurtijevo Samoopredeljenje ima 57 mandata.

DPK nekadašnjeg premijera Hašima Tačija ima 19 poslanika, DSK ima 16, a Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja 8 poslanika.

Poslanici Srpske liste imaju 9 mesta, a jedno mesto pripada poslaniku srpke Građanske inicijative za slobodu, povratak i opstanak. Na njih Kurti ne može da računa, ali zato može na preostalih 10 glasova koji pripadaju strankama nesrpskih manjina. 

Praktično, to znači da opozicija nema većinu da smeni Kurtija, a Dragiša Mijačić iz Instituta za terirorijalni ekonomski razvoj iz Zvečana kaže da bi to možda donelo smirivanje tenzija ali ne i odnelo probleme u dijalogu.

- Dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije je proces koji ne zavisi toliko od ličnosti, pa time smena Kurtija ne bi mnogo značila u suštinskom smislu. Kurti je jednostranim odlukama uneo jednu novu dinamiku u pregovore i time doveo situaciju do margine konflikta. Ukoliko bi došao neko drugi umesto njega, možda bi se situacija smirila ali problemi u dijalogu bi ostali - ocenjuje Mijačić. 

 I on odlazak prištinskih opozicionara vidi kao jasnu poruku za Kurtija, ali smatra da je još rano izvoditi bilo kakve zaključke.

- Bilo bi preuranjeno reći da su ovi potezi uvod u neku širu akciju rušenja postojeće Vlade Kosova, ali svakako šalju jasnu poruku američkog nezodovoljstva potezima koje Kurti donosi bez saglasnosti sa međunarodnim parnerima - napominje Mijačić.
Sve Kurtijeve Vlade

Kurti je prvi premijerski mandat okončao u martu 2020. nakon nepuna dva meseca službovanja nakon što ga je "na cedilu" ostavio koalicioni partner DSK. Sednicu kojom je izglasano nepoverenje inicirao je upravo DSK, uz obrazloženje da među njima "nema saradnje koje bi trebalo da bude".

Tamošnji mediji spekulisali su da je Kurti ostao bez vlasti jer je pao u nemilost tadašnjeg specijalnog izaslanika Bele kuće Ričarda Grenela jer nije želeo da sarađuje oko dijaloga Beograda i Prištine.

Ipak, Kurti se vratio u istu fotelju posle izbora održanih u februaru 2021. godine, i osvojio 50,28 odsto glasova. 

(Blic/ foto: