Ko je sabotirao "Sjeverni tok", upire se prst u Bajdena

Duboko ispod Baltičkog mora, daljinski upravljana podmornica oslobodila je minu koja se ugnezdila pored gasovoda Severni tok. Druge mine su postavljene na kritičnim tačkama duž stotina kilometara cevovoda koji povezuju Rusiju i Nemačku.

Svijet 30.09.2022 | 10:36

Kada su detonirane – bilo pomoću tajmera ili daljinski - potresi su se osetili stotinama kilometara daleko, a seizmolozi su ih uporedili sa zemljotresima.

Za nekoliko sekundi Severni tok 1 i 2 su procurili. Za nekoliko dana, milioni kubnih metara prirodnog gasa iscurili su u danske i švedske vode.

Ostvarena misija za svakoga ko je podstakao ovaj akt industrijskog terorizma bez presedana.

Da li zaista Rusija stoji iza ove "samosabotaže", kao što javnost pretpostavlja?

Na kraju krajeva, predsednik koji je ranije ove godine zapretio da će "okončati" Severni tok ne boravi u Kremlju, već u Beloj kući. Američki predsednik Džo Bajden nije mogao da bude jasniji kada je početkom februara obećao da će Severni tok biti "gotova priča" ukoliko ruske trupe i tenkovi uđu u Ukrajinu.

Invazija se dogodila. Dakle, da li je Bajden ispunio svoje obećanje?

U to vreme je rekao da bi takva operacija bila previše komplikovana za izvođenje ili da bi bila previše štetna na diplomatskom planu, s obzirom da Severni tok 2 kontroliše Nemačka. "Ali, hoćemo, obećavam vam, mi to možemo".

Ove primedbe su se pokazale kao propagandni poklon Kremlju nakon curenja gasovoda. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ismejala je američkog predsednika sklonog gafovima, pozivajući ga da odgovara za svoje reči i postupke.

Možda deluje čudno tražiti krivce bilo gde drugde osim u Moskvi ali, piše Dejli mejl, ovi incidenti su se desili u oblastima Baltičkog mora koje pripadaju američkim saveznicima - Danskoj i Švedskoj.

Dok ruski brodovi imaju pravo da uđu u ove "ekskluzivne ekonomske zone“, od SAD i njihovih prijatelja bi se očekivalo da pažljivo prate njihovu aktivnost. Možda su SAD stajale po strani, dozvoljavajući da se sabotaža izvrši?

U Vašingtonu su možda mislili da bi takav incident ubedio one evropske države koje se najviše oslanjaju na Rusiju u snabdevanju energijom da udvostruče svoje napore za postizanje energetske nezavisnosti.

Nije slučajno da su te države, poput Nemačke, bile najnevoljnije da aktivno osporavaju vojnu nadmoć Rusije u Ukrajini i bile su najžešće u zahtevima da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pregovara sa Putinom.

Svakako da postoji ogorčenost u kontinentalnoj Evropi nakon napada na gasovode. Prirodni gas koji curi je 90 odsto metana, ključnog pokretača globalnog zagrevanja. Dakle, Putin, ili bilo ko drugi, iskoristio je zagađenje kao oružje.

Danska je saopštila da bi curenje moglo da predstavlja trećinu njenih emisija gasova staklene bašte. Norveška je svoja postrojenja za naftu i gas stavila u pripravnost zbog napada. Litvanija je pojačala bezbednost na svom terminalu za uvoz tečnog prirodnog gasa.

Ali čiji se dugoročni strateški ciljevi postižu napadima, ruski ili američki? Zaplet se zakomplikovao u utorak kada se bivši poljski ministar zahvalio SAD za eksplozije na Severnom toku.

Radoslav Sikorski je na Tviteru objavio sliku masivnog izlivanja gasa na površinu Baltičkog mora uz komentar: "Hvala SAD“.

Mnogi ruski brodovi nose minijaturne podmornice kao što su podvodno vozilo bez posade Čembalo (UUV), Klavesin i Lošarik. Ovi inteligentni "pomorski roboti“ mogu se koristiti za nadzor dubokog mora i isporuku eksplozivnog tereta.

Istorijski gledano, podmornički rat je bio jača strana Rusije, tradicija koja se nastavlja i danas. Ovi UUV-i su opremljeni preciznom navigacionom i komunikacionom opremom, a njihova sposobnost ronjenja stavlja dno Baltičkog mora na dohvat ruke.

Napadi su takođe naglasili ranjivost podvodnih kablovskih mreža na koje se oslanjaju Britanija i druge zemlje.

Penzionisani kontraadmiral Kris Pari rekao je za Dejli mejl da je Velika Britanija "široko otvorena“ za sličan napad.

Sinoć je uputio šokantno upozorenje, rekavši: "Zaštita i odbrana ovih vitalnih energetskih i komunikacionih arterija su zanemareni, čak i kada su se vojne i civilne tehnologije i platforme, kako sa posadom tako i bez posade, sposobne da ih poremete i oštete, značajno umnožile. Nije samo Velika Britanija ta koja je u opasnosti u ovom pogledu, već i cela međunarodna zajednica".

Strahovi od nestanka interneta i mobilnih telefona ove zime su se nedavno pojačali – pošto Evropa nema dovoljno rezervnih sistema na koje bi se mogla osloniti u slučaju nestanka struje.

Ciljanjem na ključnu infrastrukturu neprijateljska država – posebno ona koja je poput Rusije pretrpela neuspehe na bojnom polju – može drugu državu da dovede u blokadu. Smanjenje zaliha energije je samo jedan od načina da se to postigne.

Rusija, ili bilo ko već, stavila je Britaniju i Evropu u stanje visoke pripravnosti za dalje napade, možda na podmorske kablove za prenos podataka koji prenose finansijske informacije preko Atlantika – što bi napravilo haos na berzama.

(Kurir   Foto: Foto: EPA/Gavriil Grigorov/sputnik/kremlin, EPA Chris Kleponis Pool, EPA-EFE/SWEDISH COAST GUARD